понедељак, 16. децембар 2013.

Светa великомученицa Варварa (17.децембар)

Света Варвара (грч. Αγία Βαρβάρα), позната као и Света Барбара, је хришћанска мученица и светитељка.


Житије Свете Варваре

Живела је у 3. веку, у време римског цара Максимијан. Отац јој је био по имену Диоскор. Био је многобожац и врло строго је васпитавао своју кћер. Али једном приликом, када је хтео да зида купатило, он заповеди да се направе два прозора, а Варвара је затражила три, за Оца, Сина и Светога Духа. Када је ово чуо, њен отац је био саблажњен што му је кћерка хришћанка. Одвукао ју је код старешине области, где девојка храбро призна да је хришћанске вере и да се никада неће поклонити идолима.

Због таквих њених речи, ставише је на муке, најпре је истукоше, палили су јој ребра и груди, а на крају су је свукли до гола и тако градом провели. Сам отац Диоскор је својој кћери одсекао главу. Тако се ова млада девојка жртвовала за Христа, а њеног оца је стигла заслужена казна - једном га је погодио гром и скончао је у мукама.

На икони се св. Варвара представља у обичном тадашњем женском оделу са крстом и митром у руци.


Народни обичаји

Постоји народни обичај да се уочи свете Варваре кува жито, варица и увече остави да уври поред ватре у лонцу, па се сутра на Варварин дан гледа са које је стране наврило, па се каже да са те стране у пољу треба сејати пшеницу, ако се жели добар род. Варено жито се једе у кући, њим се посипа место где се узима вода за пиће, а меша се и са соли, па се даје стоци.

У Срба је народна година, као и црквена данас, почињала 1. септембра, пошто се побере летина, па је зато Варварин дан био први дан у овој години у коме су почињала врацања.

Кад се вари варица деца у Боки певају:
Вари вари варице,
Да се раду јарице
И бијеле јагњице
и детици и јунцици.

Варица се једе хладна и други и треци дан и зато се пева:
Варварица вари,
А Савица лади,
Николица куса.

Православна црква прославља Свету Варвару 17. децембра.

понедељак, 04. новембар 2013.

Отац Тадеј - лек за карцином (рак)

Рак није ни заразан нити прелазан каже Отац Тадеј. Господ је открио како се лечи рак. Храном се уносе отрови у организам који га изазивају па га и лековитом исхраном и треба лечити. Идемо редом а на крају је и рецепт за лечење рака.

Прво што од старта мора да се разуме је да болести које су настале због греха (личног или родитељског) и ако се душе кроз то чисте или испаштају, морају прво да прекину ланац наслеђа греха (прародитељског, родитељског или личног) и то се прекида само окретењем ка Богу а окретањем леђа греху. Прво се мора исповедити читав живот, од 7 године до сада. Потом да се живи побожно колико је то могуће (зависно од степена канцера) постити и ићи на литургију. Основно је не јести месо и то је под 1. Такође је добро сваки дан јести семенке кајсије, ако је канцер у почетној фази једе се око 20, 30 дневно семенки (има да се нађе у здравој храни) има у себи Б17 витамин, ако је у одмаклој онда око 80 семенки кајсије. Превентивно се једе око 10 семенки сваки дан, не више.

Молите се Богу и Светом Василију Острошком и Оцу Тадеју да вас исцели од рака, као што је скоро исцелио једног мог брата у Христу и који више нема никакве трагове канцера.

Ево рецепта, методе како се лечи сваки облик "РАКА" ако особа живи побожно.

1. Онима који болују од рака Отац Тадеј као основно и суштински важно препоручује да уопште не једу месо. Меса се деле на бела и црвена, бела меса су рибља меса и она су здрава. Црвена меса су штетна, али ми не знамо да су то сва остала осим рибљем и данас је толико месо затровано канцерогеним материјама, од меса просто бујају ћелије рака, због силних отрова то месо данас више не треба јести чак ни живинско. То је под 1. да се избаци месо.

2. Коприва својим састојцима замењује месо, јако је снажна и снажно делује на организам.

3. Воду из чесме не треба уопште пити (посебно ко има тумор, рак) јер ако пијете воду из чесме и ако не једете месо (што је под 1. обавезно) ипак не можете оздравити јер је у њој двоструко ако не и више хлора него што је дозвољено.

Рецепт (ово није реклама за Пролом Бању већ је заиста та вода по савети старца лековита ако се и искључиво овако користи кроз исхрану):

- Пролом вода лечи рак али само под једним условом, да се ништа свеже не једе нити пржено на уљу, ништа, само да се кува у пролом води. Ништа некувано ни свеже воће и поврће нити ишта се не једе осим поврћа куваног у пролом води. Пролом вода се пије и ни једна друга. Буквално ни салата не сме да се једе ако није скувана у пролом води. Јесте тешко и неукусно јер се само једе кувано и пије пролом вода али то је једини начин.

Када се болесник излечи, што траје некада 40 дана а некада који месец, треба наставити такву исхрану (кувана храна и воће и поврће у пролом води и да се пије та вода искључиво а не друга) још 30 дана треба после наставити са таквом исхраном.

Болесни од рака обавезно треба да иди у цркву, на литургију сваке недеље, да се детаљно исповеде и причешћују, смирење ће такође помоћи да наши органи функционишу много боље и правилно раде.

Чак и онда када лекари дигну руке од болесника за њега није касно ако ако се буде придржавао овога упутства.

субота, 02. новембар 2013.

Митровске задушнице (02.новембар)

Задушнице су обележавања дана одвајања душе од тела, члана Цркве. Увек падају у суботу, јер је то и иначе, у току читаве године, дан кад се сећамо преминулих. Кољиво или кувано жито се носи у парохијски или манастирски храм, као и на гробље. На дан задушница се служи Света Литургија, и тада свештеник вином прелива жито, а после службе се иде до гробова покојника. Поред гробова се пале свеће, а свештеник обави обред и окади гробове. Ако су наши покојници сахрањени далеко и није могуће отићи на њихове гробове, увек може да се оде у цркву, где се одслужи помен, а Господ види и зна.

Митровске задушнице су познате и као јесење задушнице, одржавају се у суботу пред Митровдан.

уторак, 15. октобар 2013.

Слике са поклоничког путовања

Овог пута посетили смо манастире Рачу, Жичу, Љубостињу, Ђунис, Прерадовац, Каленић и Свету Петку Стубалску, што смо и забележили путем фото апарата, како би вама у слици приказали посећене светиње.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште. Посвећен је Вазнесењу Господњем (Спасовдан). Саградио га је српски краљ Драгутин (1276-1316). Садашња црква је грађена 1826.


Манастир Жича се налази у близини Краљева. Посвећен је Вазнесењу Христовом. Саградио га је српски краљ Стефан Немањић у XIII веку, а значајну улогу у подизању имао је свети Сава. Манастир је после рушења обновио краљ Милутин почетком XIV века.



Манастир Љубостиња се налази у близини Трстеника. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Манастир је грађен од 1388. до 1405. године. Овде су сахрањене књегиња Милица, жена кнеза Лазара и монахиња Јефимија.


Манастир Ђунис се налази у устоименом селу у Крушевцу. Посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Према предању, далеке 1898. године ово свето место је открила Богородица тринаестогодишњој Милици Јоцић из Ђуниса, благословивши извор из кога је потекла вода, и за који је прорекла да ће исцељивати болесне. Мала црква саграђена је 1934. године, а велика 1977.



Манастир Прерадовац се налази селу Опарић (Рековац) у близини Крушевца. Посвећен је светом Симону монаху (краљу Стефану Првовенчаном). Манастир је подигнут у XIII веку.


Манастир Каленић се налази у Рековцу у близини Крушевца. Посвећен је Ваведењу Господњем. Манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Манастир је основан 1413-1420. године.

Манастир Свете Петке Стубалске се налази у истеименом месту Стубал у близини Краљева. Оснивач манастира је монах Сава (Стојан), родом из оближњег села Раванице. Манастир је грађен од 1972. до 1975. године.


субота, 28. септембар 2013.

Савршена Содома и Гомора

          Навести човека да почини убиство представља и за ђавола одређени проблем. Прељубу већина закона не може санкционисати. Сам ђаво морао је стога осмислити нешто што неће кршити ниједан закон, што неће учинити да ико буде преварен и да пати, што ће обе стране желети, а што Створитељу ће бити дословно - ОДВРАТНО.

          Од самога почетка нечастиви је људе успео навести на то да испуњење својих пожуда налазе у полним односима са истим полом. Хомосексуалност је успео као најсрамнији облик људске полне заједнице, одржати све до данас. Новије време му је посебно омогућило да ту појаву глобализује. Ствара се притисак да такав облик понашања буде прихваћен као и сваки други, да такви људи не буду посебно омаловажавани у друштву, да то постане нормално.

          Сатанин успех је на самом помолу. Како у нерелигијским круговима, тако и у религијским. Док се код нерегилиозних људи служи врло хуманим оправдањем које гарантује сваком човеку слободу, код религиозни људиствара погрешну слику о Богу који све прашта и прима себи све грешнике. То наравно није погрешно, али врло добро се ђаво труди да људи погрешно схвате ту Створитељеву љубав и толеранцију, и тако остану у уверењу да и након доласка к Створитељу ништа код себе не морају мењати већ да их тај исти Створитељ и даље воли и толерише им шта год учинили.

          Зато ћеш данас крајне неморалне мушкарце и жене чути како говоре да су и они верни Створитељу.
  • Хомосексуалац - веран Створитељу?
  • Жена која се слика гола у часопису - верна Створитељу?
  • Порно глумица - верна Створитељу?
  • Свингери - верници...
Сви иду у Цркву. Па зар на овај начин сатана неужива наносећи Створитељу овакву срамоту.

          Највећи апсурд је тај што се и сами хомосексуалци позивају на Библију. Позивају се на Христову љубав према човеку, и на људску љубав према ближњим како би и себе и друге уверили да је њихова перверзија утемељена на Христовој љубави и хришћанским начелима. Али не знају они што црква зна... Док год они чине такве гадости, Господ нема аргумената да их прими к себи, јер је то у суштој супротности ономе што је Христос за људски род, када је полност у питању, наменио.

          Земље, једна за другом, почињу легализовати хомосексуалне бракове. Људи то подупиру. Заправо, они само мисле да их подупиру, док је истина то да они заправо не желе бити проглашени заосталим и нетолерантним  тиме што ће их осудити. Видите ли шта ће човек све бити у стању да прогласи нормалним, само да неби био осуђен од друштва? Многи данас говоре да су хомосексуалци у реду, да су и они људи, да и они имају прав избора - а заправо им уопште није стало до њих као људи.


КАКАВ ЈЕ ВАШ СТАВ О ТОМЕ?


МОЈ ОДГОВОР ЈЕ:

          ПРОГЛАСИТЕ МЕ НЕНОРМАЛНИМ, ЗАОСТАЛИМ И НЕТОЛЕРАНТНИМ, ОСУДИТЕ МЕ, ОВДЕ НА ЗЕМЉИ У ДРУШТВУ. ЗНАМ ДА ЋЕ МИ ГОСПОД ОВО УЗЕТИ ЗА ДОБРО... ЈЕР ГОСПОД ЈЕ СТВОРИО МУШКО И ЖЕНСКО ЗА СПАСЕЊЕ И РАЂАЊЕ И ПРОДУЖЕЊЕ РОДА ЉУДСКОГ...
          НЕШТО СЕ НЕСЕЋАМ ДА ТО МОГУ НЕКИ ДРУГИ РАДИТИ, РОД ДРУГАЧИЈЕ ПРОДУЖИТИ...

Свештеник Милан Андрић



Речи Старог завета: "Што је Бог саставио, човек да не раставља."
Речи Апостола Павла: "Муж је глава жене као што је Христос глава Цркве."

ОБАВЕШТЕЊЕ:

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЉУБОВИЈА
ОРГАНИЗУЈЕ ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР
ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЂУНИС


Полазак:   13.октобра 2013 г.  у 06 часоваиспред храма у Љубовији

Први дан обилазак: Манастир Ваведење - Жича - Љубостиња - Ђунис

Други дан обилазак: Ђунис - Прерадовац - Калинић - Света Петка Стубалска

Повратак:   14.октобар 2013 г. у вечерњим сатима


ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЈАВИТИ СЕ НА ТЕЛЕФОНЕ:
063/437-688 или 065/437-6-888


понедељак, 23. септембар 2013.

Највећи скуп у историји Српске Православне Цркве

Од 4. до 9. октобра ове године у Београду, Нишу и Подгорици ће се догодити највећи и најрепрезентативнији скуп у историји наше помесне Цркве
Позиву Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја да узму учешће у Централној, а уједно и завршној, свечаности обележавања 1700-годишњице Миланског едикта већ су се одазвали предстојатељи и високи представници помесних Православих Цркава, на челу са Његовом Свесветошћу Патријархом васељенским и цариградским г. Вартоломејем, Његовом Светошћу Патријархом јерусалимским г. Теофилом, Његовом Светошћу Патријархом московским г. Кирилом, Његовим Блаженством Архиепископом кипарским г. Хризостомом и Његовим Блаженством Архиепископом варшавским г. Савом. Поред изасланстава Православних Цркава, Централној прослави 1700-годишњице Миланског едикта ће присуствовати и представници источних дохалкидонских Цркава, затим висока делегација Ватикана са представницима Римокатоличке Цркве из региона, челници Цркава Реформације, као и различитих хришћанских организација и удружења из Европе и света.
Долазак високих гостију очекује се у петак, 4. октобра, када ће уследити први сусрети са нашим Патријархом г. Иринејем и архијерејима. Београђани ће јединствену прилику да поздраве православне патријархе, архиепископе и друге госте имати прилику у суботу, 5. октобра у 9 часова, када ће у Саборном храму бити служена Доксологија. Потом ће уследити званични пријеми и разговори са Патријархом г. Иринејем и српским архијерејима, као и са највишим представницима власти Републике Србије.
Централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, када ће у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, бити служена света архијерејска Литургија којом ће началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних Православних Цркава. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће, том приликом, госте одликовати орденом Светог цара Константина Великог. Очекује се да ће, поред највиших државних представника Републике Србије, у родни град Светог и равноапостолног Цара Констатнина Великог допутовати и представници држава из региона, као и амбасадори акредитовани у нашој земљи и најважније личности из јавног и културног живота наше земље. Србија и Ниш ће, тог дана, бити својеврсни центар хришћанства целог света.
У понедељак, 7. октобра, гости Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја ће, заједно са својим домаћином, боравити у Подгорици, где ће бити освештан нови Саборни храм посвећен Христовом Васкрсењу, да би сутрадан, 8. октобра, у Београду, после помена блаженопочившем Патријараху Павлу у манастиру Раковици, посетили изложбу Академије Српске Православне  Цркве за уметности и консервацију, а у вечерњим часовима, у Народном позоришту присутвовали премијери опере „In hoc signo!“.
Српска Православна Црква позива своју духовну децу и све људе добре воље да својим присуством постану учесници овог највећег хришћанског сабрања у нашој историји.

среда, 11. септембар 2013.

МИЛАНСКИ ЕДИКТ 313 – 2013, СРБИЈА

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дела Римског царства) и Лициније (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године.
Миланским едиктом прекинут је тровековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице.

Roman persecution Christian Turning Points
Милански едикт имао је своју значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су “следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“
Миланским едиктом, којим је омогућено да „свако верује како му срце хоће“, хришћанство добија стабилан ослонац и тачку из које може да настави развој, па је само неколико деценија касније (380. године), под царем Теодосијем Првим Великим, постало и државна религија.

Constantine Christian Turning Points
Године 2013.  у Србији се обележава 17 векова од потписивања Миланског едикта.
Град Ниш, као родни град Константина Великог, представља најпогодније место у коме ће бити организована централна послава овог јубилеја у нашој земљи.

среда, 21. август 2013.

Прослављена храмовна слава - ПРЕОБРАЖЕЊЕ (19.август)

Црква посвећена Светом Преображењу Господњем из Љубовије данас је са својим многобројним православним верницима прославила истоимену славу, као успомену на догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе.

     После литургије одржано је причешће верника, а затим и литија у поорти цркве. Ове године домаћин славе био је Арсен Степановић, из Љубовије, које су по освећењу жита, грожћа и славског колача и након њихове поделе присутнима, присутне позвао у свечану салу храма на даљи ток прославе. Присутнима који нису прислуствовали даљој прослави у свечаној сали су подељени сендвичи и пиће.

О ПРЕОБРАЖЕЊУ:

     Догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе. Тада је Христос, како каже јеванђељско предање, први пут пред одабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом показао своју божанску природу препоручивши им да чувају пеображењску тајну до Васкресења и не клону духом у данима његовог страдања.
     За хришћански свет смисао живота је вера у васкрсење, а тајну свог васкрсења Христос је први пут објавио својим ученицима на Тавору, па отуда и значај празника Преображења за православно хришћанство.
     Предање каже да да је Исус Христос био унапред свестан да ће страдати за спасење људског рода и да је своје најближе ученике позвао да буду сведоци славе његове пре страдања на Голготи.
     У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према српском обичају, први пут једе на овај празник.
Сматра се и да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
     Преображење спада у ред Господњих празника, означен је црвеним словом и непокретни је празник.








недеља, 07. јул 2013.

Вече поезије Јована Дучића у част рођења Св.Јована Крститеља

          У препуној сали парохијског дома одржано је вече поезије у извођењу глумаца Аматерског позоришта "Александар Јоковић" из Љубовије, a повод за ово је данашњи празник Ивањдан, дан када се родио Свети Јован пророк, Претеча и Крститељ.

Уводни део вечери:

ИВАЊДАН је празник рођења Светог Јована Крститеља, пророка и Претече. Рођен је шест месеци пре Господа Исуса Христа, као дете молитве, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. У животу Св.Јована све је било чудно - рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља. Празник је установљен у IV веку, након успостављања Божића.

Колико је овај празник поштован од давнина, види се полисти химнографа који су писали Црквене песме за њега: Дометије (IV век), Анатолије (IX век), Св.Андреј Критски, Св.Јован Дамаскин, монахиња Касија и византијски цар Лав Мудри.

У нашем народу постоје многи обичаји који се везују за Ивањдан. О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тога дана.

          Глумци аматери су за ово вече изабрали песме великог српског песника Јована Дучића из његове посхумно објављене збирке песама "Лирика". Ова збирка је објављена дан након смрти славног песника.




понедељак, 03. јун 2013.

Промоција сабраних дела владике Николаја

У организацији Црквене општине Љубовија и Библиотеке “Милован Глишић” у недељу увече је одржана промоција сабраних дела владике Николаја која је штампао “Глас цркве”. О животу и делу владике Николаја Велимировића надахнуто су говорили ђакон Сава Лазић и свештеник Илија Митрић.
- Језик неког народа постаје језик тек онда када на њега буде преведено Јеванђеље. Исто тако неки народ постаје народ тек када из себе изроди великана као што је био епископ Николај – рекао је између осталог свештеник Илија Митрић.
Промоција сабраних дела владике Николаја, одржана у сали СО Љубовија, била је добро посећена. Комплет сабраних дела у 13 књига са поклон монографијом о владики Николају Велимировићу може се набавити у парохијском дому у Љубовији по популарној цени од 50 евра (у валути или динарској противвредности)


уторак, 14. мај 2013.

Представљена књига Флавијан

Црквена општина Љубовија је угостила руског свештеника, протојереја Александра Торика, који је у недељу 12.маја промовисао своје друго издање романа "Флавијан-живот се наставља".

Пре промоције председник општине Љубовија, г-дин М.Мићић је у 18:00ч. организовао пријем у Општинској управи за нашег госта.

Промоција књиге "Флавијан" почела је у 19:00 часова пред око 150 присутних гостију.
Рецезент овог романа је Отац Серафим, игуман манастира Св.Тројице у Бијелим Водама код Љубовије. Ово је православни роман, роман о вечним питањима људске душе: да ли има Бога, да ли постоји живот вечни…?

- Заједнички проблем и у Русији и у Србији је светски рат, планетарни рат против хришћанства, против цркве, против Христа – истакао је аутор протојереј Александар Торик.





понедељак, 13. мај 2013.

Освештан темељ Спомен дома у Селанцу

У недељу 12. маја, обављено је освећење спомен-дома у Селанцу.

Свету литургију служили су:
- протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршије;
- Милош Андрић, протојереј ставрофор;
- Драган Секулић, протојереј ставрофор, Архијерејски намесник Азбуковачки;
- Небојша Миловановић, протојереј;
- Боривоје Симић, протојереј;
- отац Георгије, јеромонах.

Освећењу је присуствовало око 300. верника.

Црквена општина се посебно захваљује на помоћи удружењу "Мачков Камен" који је и дао иницијативу за градњу овог спомен-дома.

Посебан гост на освећењу био је др.Томислав Бранковић, начелник у канцеларији вера (www.vere.gov.rs)

Присутнима се обратио др.Влајко Пановић, специјалиста психолошке медицине, говором:

Сви ми потичемо из детињства, то је онај период кад знамо мало а желимо много па се још томе и радујемо превише. па онда неки од нас жељни знања и новина крену низ Дрину, па се неки зауставише у Зворнику, Бањи Ковиљачи, Лозници, широм Мачве, Поцерине до Шапца. Неки опет ношени чежњом за недостижним одоше до Београда а неки онда авионима широм у свет, од Европе до Русије, Канаде, Америке... А онда прођу године а ми пуни знања, животног искуства препуни чежње враћамо се уз Дрину да нађемо детиње стопе на песку око Дрине, обливене крвљу разбијених прстију о камење азбуковачког крша. Враћамо се изворима не би ли повратили радост одрастања, али понекад проћелави, заобљених стомака али непомућених погледа пуних оне исконске жеље за повратком, овај пут обнављајући гробља предака о задушницама али и неговање рођаштва кроз реминисценције догађаја из тог детињства због кога смо отишли у свет. Добро је да бар и на овај начин будемо у контакту како са нама који смо отишли тако и са вама који сте остали. Ево нас данас окупљени око цркве и школе, оних установа које смо носили кроз свемирске просторе нашег одрастања пуни енергије, воље и елана да обновимо сећања на распета детињства, разбијене носеве соридавањем низ кршевите  стране наших врлети. Данас некако посебно искупљујуће срећни нудимо себе да обновимо трагове памћења али и да направимо ову заједничку кућу, конак где ћемо попити љуту, окрепити се из чанка пуног младог кајмака и вруће проје кад се са разних страна нађемо поново окупљени питајући се... Јеси ли то ти, мало си ми се угојио, никад те не бих познао... Ма хајде важно је да смо поново ето ту на окупу код школе на овом великом фудбалском терену, да се порвемо ко је јачи и бржи. Да али то не иде сад надеју нам стомаци. Ма чуј ипак је боље да се прекрстимо и наздравимо. Добро ми дошли и боље вас нашли. ЖИВЕЛИ СЕЛАНЧАНИ
др.Влајко Пановић








среда, 01. мај 2013.

Представљен филм о манастиру Велика Ремета

Јуче је у препуној сали Парохијског дома у Љубовији представљен документари филм о манастиру Велика Ремета.
О филму су говорили игуман манастира Велика Ремета архимандрит Стефан и директор ТВ АС Маринко Урошевић.



Mанастир Велика Ремета (Фрушка гора)