недеља, 27. децембар 2015.

Материце (27.децембар)

Материце се славе другу недељу пред Божић. Ово је највећи хришћански празник мајки и жена. Тога дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем на препад завежу своју мајку, за ноге, на исти начин, као што су њих мајке везивале на Детинце. Мајка се прави да не зна зашто је везана. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне, и на тај начин се дреши. На исти начин се вежу и све удате жене, које се дреше поклонима деци: колачима, или неким другим слаткишима. Празник Материца се у новије време свечано прославља и у нашим храмовима, нарочито по градовима. Побожне жене у договору са свештеником припреме пригодну академију са програмом, у коме учествују деца са прикладним рецитацијама и певањем, а онда деца везују присутне старије жене. Оне им се дреше поклонима и припремљеним пакетићима, књигама, крстићима итд. Негде се организује посета болници, нарочито дечјим одељењима, где се деци носе поклони, што даје овом празнику пун хришћански смисао.

понедељак, 21. децембар 2015.

Детињци (20.децембар)

Детињци се славе трећу недељу пред Божић. Тога дана ујутру рано, или по доласку из цркве са богослужења, одрасли вежу своју или туђу децу. За везивање се обично користи каиш, гајтан или обичан канап, или обичан дебљи конац. Обично се завежу ноге или руке, па се једним делом канап завеже за сто или столицу. Везивање за Детињце, Материце и Оце, има вишеструку симболику. Прво симболизује чврсте породичне везе, слогу, мир, поштовање и међусобно помагање у свим приликама. Друго, упућује укућане на штедљивост и истрајност у врлинама, јер онај ко поседује поштено зарађену имовину и добра дела, лако ће себе откупити у свим споровима пред земаљским судовима, а посебно на последњем Страшном суду, где ће се само вредновати оно шта је у свом животу човек добро учинио. Добра и штедљива деца прикупе нешто средстава штедњом па за тај дан набаве неку част и дреше се онима који их вежу.

четвртак, 10. децембар 2015.

Одржана промоција књига о Достојевском

У уторак, 08.децембра, у сали СО Љубовија, у склопу Духовних вечери, одржана је још једна у низу промоција издања Гласа Цркве и издавачке куће "Алаксандрија". Овог пута грађанима Љубовије и околине, представљена је едиција од 10 књига који носи назив "Достојевски - У рукама Бога живога".



У првој књизи Едиције је „Робијашка Библија“ (Нови завет), књига коју је Достојевски добио од жена Декабриста на путу у Сибир на Робију и од које се није раздвајао 30 година. Ту се налазе подвачења и обележавања Достојевског, на преко 200 места (око 700 стихова) из чека је израсла монументална литература великог писца.

Едиција садржи три књиге Дневник писца на преко 1300 страна. Ове књиге су донеле Достојевском, још за живота, највећу популарност у Русији и Европи. То је у ствари, како је рекао Гришин, Роман Достојевског о самом себи. 

Едиција обухвата бриљантне студије највећих руских мислилаца: Берђајева, Лоског, Мерешковског, Шестова и Розанова у четири тома. Уз ове студије као пета књига је најпознатија српска студија: Достојевски о Европи и Словенству, др Јустина Поповића.

Десету књигу чине 36 есеја о славном писцу, од највећих српских руских и европских мислилаца, књижевника и философа. Од Срба: Исидора Секулић, Меша Селимовић, Владета Јеротић, Бранко Лазаревић, Добрица Ћосић, Мија Павловић... Од Руса: Булгаков, Флоровски, Соловјев, Набоков... Од европских: Томас Ман, Фројд, Андре Жид, Адлер, Цвајг, Шпенглер...




Едиција, дакле, представља највеће благо светске културе и цивилизације, на преко 4000 страница. У свим текстовима се, као црвена нит, провлачи питање феномена Европе, њене природе и структуре, њених успона и падова, њене прошлости, садашњости и будућности. Та чињеница чини ову Едицију изузетно важном и насушно потребном данас када је питање Европе и Европске уније врло актуелно у нашем народу у овом времену.

Овај предивни комплет на дан промоције, могао се купити по цени од 3.600динара (30еура или 60конвертибилних марака)

недеља, 06. децембар 2015.

ПРОМОЦИЈА КЊИГА

У уторак, 08.децембра са почетком од 18ч. у сали Скупштине општине Љубовија, улица Илије Нешковића, 
одржаће се:


ПРОМОЦИЈА КЊИГА
ДОСТОЈЕВСКИ - У РУКАМА БОГА ЖИВОТА




Предговор Матије Бећковића – поговор Владете Јеротића
Издавачи: ГЛАС ЦРКВЕ и АЛЕКСАНДРИЈА
Комплет од 10 књига на преко 4.000 стр.
луксузно издање, тврди повез, графо-кожа са златотиском.

Цена 3.600 дин. (30 евр.)
 
     Достојевски се сматра највећим и нajзначајнијим писцем у историји светске књижевности. Сви велики људи Русије Европе и света бавили су се његовим стваралаштвом и на све њих је Достојевски посредно или непосредно пресудно утицао. У овој Едицији су студије и есеји највећих светских стваралаца који представљају идентитет цивилизације и културе последња два века.
      У првој књизи Едиције је „Робијашка Библија“ (Нови завет), књига коју је Достојевски добио од жена Декабриста на путу у Сибир на Робију и од које се није раздвајао 30 година. Ту се налазе подвачења и обележавања Достојевског, на преко 200 места (око 700 стихова) из чека је израсла монументална литература великог писца.
      Едиција садржи три књиге Дневник писца на преко 1300 страна. Ове књиге су донеле Достојевском, још за живота, највећу популарност у Русији и Европи. То је у ствари, како је рекао Гришин, Роман Достојевског о самом себи.
      Едиција обухвата бриљантне студије највећих руских мислилаца: Берђајева, Лоског, Мерешковског, Шестова и Розанова у четири тома. Уз ове студије као пета књига је најпознатија српска студија: Достојевски о Европи и Словенству, др Јустина Поповића.
      Десету књигу чине 36 есеја о славном писцу, од највећих српских руских и европских мислилаца, књижевника и философа. Од Срба: Исидора Секулић, Меша Селимовић, Владета Јеротић, Бранко Лазаревић, Добрица Ћосић, Мија Павловић... Од Руса: Булгаков, Флоровски, Соловјев, Набоков... Од европских: Томас Ман, Фројд, Андре Жид, Адлер, Цвајг, Шпенглер...
      Едиција, дакле, представља највеће благо светске културе и цивилизације, на преко 4000 страница. У свим текстовима се, као црвена нит, провлачи питање феномена Европе, њене природе и структуре, њених успона и падова, њене прошлости, садашњости и будућности. Та чињеница чини ову Едицију изузетно важном и насушно потребном данас када је питање Европе и Европске уније врло актуелно у нашем народу у овом времену.

четвртак, 26. новембар 2015.

Св. Јован Златоусти (26.новембар)

ЈОВАН ЗЛАТОУСТИ (Ιωάννης ό Χρυσόστομος, οκο 350-407), највећи тумач Светог Писма,
најбољи хришћански беседник, учитељ хришћанског живота, идеални пример Црквеног пастира и страдалник за Јеванђеље Христово које је проповедао. Црква га слави више пута у току године. 30. јануара заједно са Св. Василијем Великим и Св. Григоријем Богословом - Света Три Јерарха, и посебно 27. јануара и 13. новембра.

Житије

Јован је рођен у Антиохији око 350. године. У Антиохији је добио блиставо и широко јелинско образовање, нарочито у философији и реторици. По култури, Јован је био Јелин, мада није извесно да ли је био Грк или Сиријац, јер је Антиохија, иако је била престоница Сирије, као трећи град по значају у Римској империји, културно и језички била јелинизована. У својој 18. години, Јован се предао изучавању Светог Писма и хришћанског богословља у антиохијској монашкој школи коју је водио чувени егзегет Диодор, потоњи Епископ тарсијски. Тада се код Јована јавила жеља за подвижничким монашким животом. Чим се ослободио мајчиних "окова", после њене смрти 371. године, отишао је у пустињу у близини града. Тамо је провео шест година, најпре поред једног искусног учитеља, а онда у молитвеном усамљеништву. Године 381. Мелетије Антиохијскирукоположио је Јована за ђакона, а убрзо потом упокојио се док је председавао Другом васељенском сабору. Његов наследник на катедри, Флавијан, рукоположио је Јована за свештеника 386. године. До 397. године, колико се задржао у Антиохији, Јован је показао савршенство пастирског служења какво Антиохијци до тада нису видели.

Његова је делатност била многострана: крштавање оних који још не беху Хришћани, борба са јеретицима - аномијцима, аполинаристима и другима, служба милосрђа и сталнопроповедање и тумачење Светог Писма народу. У Антиохији је Јован одржао највећи број својих проповеди и протумачио највећи део Светог Писма. Због славе великог беседника, Јован Златоусти је позван 397. године на архиепископску катедру у Цариград. Хиротонисан је у децембру, а устоличење је обављено у фебруару следеће године. И у Цариграду је Златоусти вршио своју пастирску службу са апостолском ревношћу. Настојао је да духовно обнови и препороди и клир и народ престонице.

Хтео је да створи првохришћанску Црквену заједницу и веровао је да је то могуће постићи. Али све то није дуго трајало. Многи су се окренули против Златоустог због његовогапостолског рада и живота. Његов положај у Цариграду нарочито је отежан када је после погубљења Евтропија, првог царског министра, 399. године сву власт узела у своје руке царица Евдокија. Златоустове јеванђелске проповеди, царица је доживљавала као личне увреде. Двору се није свиђао ни подвижнички живот Златоустов, његово избегавање раскоши и пријема. Био је довољан и мали повод па да престоница посегне за протеривањем Светитеља.

У то време, појавише се у Цариграду египатски монаси предвођени "Дугачком браћом", које је Теофило Александријски отуда протерао под оптужбом да су оригенисти. Златоусти их је прихватио и после испитивања уверио се да они нису јеретици. Зато је позвао Теофила у престоницу ради заједничког решавања овог питања. Али Теофило покреће хајку на Златоустог. На сабору познатом под називом "Сабор под храстом" (403), Златоусти је неправедно осуђен и свргнут с катедре на основу клеветничких оптужби у 29 тачака. Прогнан је у Витинију, али је одмах враћен због земљотреса који је због толике неправде задесио престоницу. Међутим, опет је протеран 9. јуна 404. године, сада у Кукуз у Јерменији. У Кукузу је провео пуне три године, а онда је протеран у дивљи Питиунт на крајњој источној обали Црног мора, али је успут преминуо од исцрпљености у Коману 14. септембра 407. године, рекавши: "Слава Богу за све!" Његове мошти пренео је цариградски Патријарх Прокло 438. године у Цариград, у храм Светих Апостола.

Дела
Златоустова дела могу се поделити у четири групе: расправе, егзегетске омилије на Свето Писмо, тематске беседе и писма. Унутар сваке групе заступљене су све богословске теме - догматске, моралне,аскетске, пастирске, литургијске и др.

Његова најпознатија дела су:
Против непријатеља монашког живота
Упоређење цара и монаха
Теодору палом, у две књиге
Ко себи не чини неправду, нико му не може нашкодити
Ο свештенству у шест књига
Ο девичанству
Ο сујети и како родитељи да васпитавају децу
Егзегетске омилије на Свето Писмо
Против аномијаца, у 12 беседа
Катихезе
Ο статуама
Ο Евтропију
Божанствена Литургија (он је дао коначну верзију централних молитава у Канону Евхаристије)
245 писама (У Мињовој PG његова дела заузимају томове XLVII-LXIV).

Златоусти је један од најомиљењих отаца Цркве. Томе је свакако допринело и његово богословље, а не само његов духовно симпатични јеванђелски лик. Црква је дала своју оцену ο њему као богослову, пастиру и учитељу његовим уврштењем у тројицу Светих јерарха. Међутим, западни патролози обично не сматрају Златоустог за богослова, него за "моралисту". Очигледно је да Златоусти не одговара њиховим појмовима ο богословљу. Он није кабинетски, него опитни богослов. Он није ни као Атанасије Велики и остали Кападокијци, својим богословљем пресудно утицао на решавање тројичких и христолошких спорова нити је учинио допринос богословској терминологији. Његова богословска величина је у нечему другоме: он је носилац и тумач живог апостолског наслеђа праве вере. То значи да је он јеванђелски,христоцентрични, сотириолошки богослов.

Учење Светог Јована

У Тројичком богословљу, које је изложио пишући против аномијаца и у Катихезама за новокрштене, Златоусти се служио богословским постигнућима Кападокијаца. Био је, дакле, "новоникејац". Говорећи ο јединству Свете Тројице, наглашава такође и постојање сваке од Трију Божанских Ипостаси. Код њега је изражен и апофатички приступ тајни Богопознања. Иако је Антиохијац, па чак донекле и ученик Теодора Мопсуетијског, Златоусти је имао јасну и исправну христологију. Он је разјаснио једно од најважнијих питања хришћанске антропологије - стање човекове природе после првородног греха и положај човеков у паломе свету, протумачивши карактеристични текст код Св. Павла (Рм 5,12).

Када говори ο Цркви, Златоусти је посматра као реалан историјски и друштвени ентитет. Права природа Цркве разоткрива се у Литургији, која се на два начина показује као Тело Христово: сакраментално тело и Црквено тело. Из таквог схватања Литургије, проистиче Златоустово учење ο друштвеном, породичном и личном животу у Цркви. Људско друштво је у стању распадања зато што у њему нема уцрковљења, зато што оно не живи литургијски. Такав дух се директно супротставља хришћанском поимању односа унутар црквене заједница, а савршено се изражава речима "моје" и "твоје". Због таквог јеванђелског схватања, Златоусти је кроз целу историју остао највећи проповедник милосрђа и изобличитељ поседовања, посебно оног које се појављује у Цркви.

Постојање грађанске власти је неопходно у оваквом свету, сматра Златоусти, јер пошто нема хришћанске љубави, а има свакога зла, власт је једина спона међу људима која их штити од потпуног хаоса. У личном животу Хришћанина, поред љубави, Златоусти у први план ставља слободу. Она се састоји у човековој унутрашњој одређености да буде далеко од свега земаљскога и потпуној спремности на љубав према Богу и ближњима. Такав став према свету чини да се човек може спасти у свим условима живота. У овом аспекту његовог учења, раван му је само Св. Павле. Златоусти је богослов кроз кога је проговорило целокупноПредање Цркве, који је живео сагласно са тим Предањем и као учитељ хришћанског живота, исто то захтевао и од других.

уторак, 24. новембар 2015.

Св. муч. Стефан Дечански (24.новембар)

Свети мученик Стефан Дечански краљ Српски.
Син краља Милутина и отац цара Душана. По наређењу необавештеног оца био ослепљен, а по наређењу лакомисленог сина био у старости удављен. При ослепљењу јавио му се св. Никола у храму на Овчем пољу, и показао му његове очи рекавши: „Стефане, не бој се, ево твојих очију на моме длану, у своје време ја ћу ти их вратити”. Пет година провео у Цариграду као заточеник у манастиру Сведржитеља (Пантократора). Својом мудрошћу и подвигом, кротошћу и благочешћем, трпељивошћу и благодушношћу превасходио је Стефан не само све монахе у манастиру него и сав Цариград. Када се наврши 5 година јави му се опет св. Никола и рече му: „дошао сам да испуним своје обећање”. И осени слепог краља крсним знамењем, и краљ прогледа. Из благодарности Богу саградио храм Дечански, једно од ретко дивних дела византијске уметности и један од најзнаменитијих споменика негдашњег српског благочешћа. Св. краљ Стефан са св. Савом и св. кнезом Лазаром чини једну прекрасну триаду од светости, благородства и самопожртвовања, које је народ српски дао. Као мученик проживео свој земни век, и као мученик скончао 1336. год. примивши венац бесмртне славе од Сведржитеља, коме је верно послужио.

петак, 13. новембар 2015.

Свети Козма и Дамјан - Врачи (14.новембар)

Свети Козма и Дамјан су били врачеви, бесребреници и чудотворци. Браћа родом негде из
Азије, од оца незнабожца и мајке хришћанке. Отац је умро још док су били деца, те их је мајка узгојила у хришћанском духу.

Од Господа су добили дар за исцељење разних болести, како су то добили бесплатно, бесплатно су и лечили именом Господа Исуса Христа, те су им људи дали име још бесребреници што значи бесплатни лекари. Бог им је дао заповест која гласи: „Забадава сте добили, забадава и дајте”. Толико су били опрезни у бесплатном лечењу људи , да се Козма једном истински наљутио на Дамјана што је узео 3 јаја од жене коју су излечили по имену Паладија. Толико се Козма наљутио да је наредио да га после смрти не сахране крај брата Дамјана. Али Дамјан је узео та три јајета не као награду, него због тога што га је Паладија заклела Светом Тројицом. 

Ипак по смрти њиховој у месту Фереману били су заједно сахрањени. И после смрти су исцеливали, када је једном човеку док је спавао ушла му је змија кроз уста, човек се патио све док пред сам крај живота непозове Свете Врачеве да га исцеле, те га и исцелише.

уторак, 10. новембар 2015.

Свети Аврамије Затворник (11. новембар)

Свети Аврамије Затворник (290-360) је био малоазијски хришћански испосник и монах.

Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године. У својој двадесетој години био је присиљен од родитеља да се венча, али недуго затим је напустио дом и отишао у испосништво у пределу данашњег мореуза Дарданели, код места Лампсакос (данас Лапсеки у Турској). Ту је у тишини и молитви провео остатак живота. Само два пута се одрекао свог усамљеничког живота: први пут да по заповести месног владике покрсти неко село а други пут да спаси своју синовицу Марију. Умро је око 360. године.

Православне цркве Светом Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском односно 11. новембар по грегоријанском календару. Иначе, Свети Аврамије Затворник је и крсна слава неких српских породица. У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке

среда, 19. август 2015.

ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ХРАМА

Храм Преображења Господњег у Љубовији данас је Светом литургијом, литијом и славским обредом резања славског колача, освећење жита и грожђа у присуству многобројних верника прославио славу - Преображење Господње.

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Петар Лукић, уз саслужење протојереја-ставрофора Др Луке Новаковића, Драгана Секулића и Зорана Петровића, јеромонаха Серафима и ђакон Зорана Кокановића.

Први пут у храму, као и у поорти храма свештенству и верницима представили су се гости из Саборне цркве у Београду, Прво Београдско Певачко Друштво, у својсву диригента Светлане Вилић и председника хора Петра Лукића, протојереја-ставрофора, старешине Саборне цркве у Београду.

После мини концерта Првог Београдског Певачког Друштва, старешина храма свештеник Милан Андрић, позвао је госте у салу на трпезу љубави, а вернике је позвао да се послуже у поорти храма са пићем и сендвичима.






































ВИДЕО СНИМЦИ:






уторак, 18. август 2015.

Почетак славе - вечерња служба

Уочи празника Светог Преображења Господњег, служена је вечерња служба са петохлебницом у нашем храму.

Свечану вечерњу службу, на којој су присуствовали свештеници азбуковачког намесништва, као и свештеници из Београда, Бијељине... служили су: архимандрит Нифонт (Павловић), игуман манастира Богоштица код Крупња,  Милош Андрић, протојереј-ставрофор, пензионисани парох узовнички и Миодраг Топаловић, јереј, парох храма Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку.

Након Вечерње службе група Србче на челу са игуманом манастира Св.Тројице из Белих вода, оцом Серафимом одржали су за присутне вернике у поорти храма мали концерт, а такође је одржано и предавање о породици Др.Влајка Пановића, психолога.

Део са вечерње службе, као и културне вечери након исте преносимо вам у слици: