недеља, 25. децембар 2016.

ДАНАС ЈЕ НАЈВЕЋИ ХРИШЋАНСКИ ПРАЗНИК МАЈКИ И ЖЕНА - МАТЕРИЦЕ

Код нас Срба Недеља праотаца, тј. друга недеља пред Божић, зове се Материце и та Недеља материца је украшена лепим обичајима. Пошто је Божић дан када се слави рођење Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Спаситеља света, тај празник је празник рађања новог живота, празник родитељства – очинства и материнства.

Материце су највећи хришћански празник мајки и жена. Тог дана деца поране и унапред припремљеним канапом, концем, шалом, марамом или каишем, за ноге на исти начин као што су њих мајке везивале на Детинце. Деца јој честитају празник, а мајка онда дели деци поклоне и на тај начин се „дреши“. У неким крајевима деца иду од куће до куће и пригодним песмицама честитају празник, а жене које су мајке, награђују их спремљеним даровима.

Сва три празника: Детињци, Материце и Оци, прослављају се највише због тога да би се укућани зближили, радовали поклонима и једни друге чашћавали. Ови празници симболизују породичне везе, слогу и међусобно поштовање и помагање. Доприносе да се деца и родитељи боље разумеју, поштују и уважавају што је основ здраве и чврсте породице.

среда, 21. децембар 2016.

СВАКОДНЕВНО КАЂЕЊЕ НАШЕГ СТАНА ВЕОМА ВАЖНО ЗА МИРАН И БЛАГОДАТАН ДАН!

Кадионица је један од основних богослужбених предмета и символа православног
богослужења. Још од апостолских времена вршено је кађење у време молитве о чему сведоче древни Црквени списи и светоотачка литература. У металну кадионицу, у којој је претходно зажарено парче угља или дрвета, поставља се мирисна смола која се може узети од неколико врста дрвећа са истока, и која се назива - тамјан. При сагоревању, тамјан образује благоухани дим – тимијан

Мудраци са истока, који су дошли да се поклоне Витлејемском Богомладенцу Христу, између осталих дарова предали су Исусу у јаслама и тамјан, чиме су посведочили да рођени од Пресвете Дјеве Марије није обичан човек, већ Бог који је постао Човек. Јер, само Богу приличи даровати тамјан и они су му као Богу то и поклонили.

Свети Јеванђелист Јован Богослов видео је у Откровењу, у Небеском Храму, Ангела који је држао златну кадионицу. Зато, у религиозно-обредној символици дим тамјана означава молитву.


Као што се благоухани дим тамјана лако подиже на горе, тако је дужна и искрена молитва, која исходи из очишћеног срца, да се лагано уздиже ка Богу. И као што тимијан има пријатан мирис, тако само оно мољење које се врши са љубављу и смирењем, јесте пријатно Богу.

По тумачењу Светих Отаца, огањ као материја која сажиже и загрева, у суштини символише Божанство. Стога, огањ угља у кадионици означава Божанску природу Христову, а сама материја угља – Његову Човечанску природу. Тамјан пак – символише молитве људи, које се приносе Богу, док је кадионица образ Богородице, која је у себе сместила Несместивог Христа Бога. 



Зато је потребно још једном подвући да се према кађењу свештеника требамо односити са смирењем и поштовањем, приклањајући своје главе и наклањајући се телом пред Силом Божијом, јер кађење нема само символичко значење, већ се оно пре свега јавља реалним, моћним, благодатним и очишћујућим дејством Духа Божијега. То је познато и из свештеничке праксе и из свакодневног живота.

Стога је свакодневно кађење, ујутру и увече, нашег стана, веома важно за миран и благодатан дан, а посебно за неузнемираван починак од демонских сила преко ноћи и током сна. Пост, молитва, кађење тамјаном, закрштавање кревета, читање Светог Писма, врлински и светотајински живот у Цркви, све су то начини како да постанемо једно са Господом, и да Богом задобијемо спасење.

петак, 23. септембар 2016.

Служена Света Тајна јелеосвећења

У цркви Преображења Господњег у Љубовији, 23.септембра 2016, служена је Света Тајна јелеосвећења.

Службу је служило свештенство храма љубовијског, протојереј-ставрофор, Драган Секулић, протојереј-ставрофор, Драгољуб Стефановић, старешна храма, протојереј, Милан Андрић, као и монах манастира Свете Тројице из Белих вода, јеромонах, Поликарп Рајковић.

Свештенство је, уз молитве помазивао верни народ Светиј јелејем ради исцељења и опроштаја грехова.

Верном народу по завршетку вечерње молитве, обратио се јеромонах Поликарп Рајковић, који је позвао присутне да се приклоне Богу, а не ђаволу, врачарама, оџама... Да поштујемо пост и молитву. Да поштујемо родбину, комшије. Да ширимо љубав, а не мржњу, пакост...

На крају обраћања, верницима је подељен јелеј и брашно.








уторак, 13. септембар 2016.

ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ:

Црква Љубовијска организује
ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ МАНАСТИРУ ОСТРОГ
и осталим светињама СПЦ 





Полазак: 16. септембра 2016. у 12:00. испред храма;
Повратак: 18. септембра 2016. у вечерњим сатима.

Посетиће се следећи манастири:
  • Први дан:
Добрун, Чајниче (преноћиште у конаку)
  • Други дан:
Дајбабе, Ждребаоник, ОСТРОГ (преноћиште под ведрим небом или у конаку)
  • Трећи дан:
Морача, Куманица и Милешева.
Цена путовања: 3500,оо динара


Обавезна важећа биометријска лична карта или биометријски пасош.

Пријаве путника и уплате се врше до 11.септембра 2016.године. За детаљније информације обратити се свештенику Драгану Секулићу или свештенику Петру Цвејићу лично или на бројеве телефона:

ДРАГАН СЕКУЛИЋ, протојереј-ставрофор
015/ 560-007 или 064/ 883-52-40
ПЕТАР ЦВЕЈИЋ
064/ 800-76-75

уторак, 09. август 2016.

Свети великомученик Пантелејмон (9. август)

Свети великомученик Пантелејмон рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца
незнабошца. Већ сасвим млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери Хриетовој. Пантелејмон – што значи свемилостиви, излечио је чудотворно, именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали да излече и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног узетог човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа (27. јула по старом календару) 304. године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима. Његове мошти постале су целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермалајем и остлим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.

понедељак, 08. август 2016.

Св. великомученица Параскева - ТРНОВА ПЕТКА (08.август)

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од
хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак.

Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.

Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке. – На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.

Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То би учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. – Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Светитељка стајаше усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. – Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. – Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.

Изишавши из Рима, света Параскева прохођаше градове и села проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако дође у један град у коме беше кнез неки Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која живљаше изван града у пећини, којој обично бацаху осуђене на смрт да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: „Дође, о звери, гнев Божји на тебе!“ И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.



Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.

четвртак, 04. август 2016.

Блага Марија (04.август)

Блага Марија је један од празника Српске православне цркве који се празнује 4. августа (по Григоријанском календару).

Овај дан је заправо спомен на Марију Магдалену. Она је била родом из горских предјела Сирије, око града Магдале, због чега је и добила име Магдалена. У својој младости је била грешница али ју је Исус избавио од гријехова. Касније је постала његова ученица, пратила га је и слушала његове проповједи. Након Христовог васкрсења, она постаје проповједница, путује и у Рим да цару Тиберију црвеним јајетом објасни Христово васкрсење. Том приликом, она је пред царем оптужила прокуратора Понтија Пилата, који није хтио да заштити Исуса, него му је невином изрекао смртну казну. Касније је Пилат лишен свог високог достојанства и прогнан је у западну Европу, гдје је и скончао. Из Рима је Марија Магдалена отишла у Ефес, код апостола Јована Богослова и ту је након неког времена умрла.

Блага Марија је, по народном веровању, сестра Громовника Илије (светог Илије). Празник посвећен Благој Марији је и Епархије будимљанско-никшићке и многих других православних институција.

петак, 29. јул 2016.

Света великомученица Марина - Огњена Марија (30.јул)

Српска православна црква и верници обележавају спомен на свету мученицу Марину, у народу познату као Огњена Марија. Мошти ове светитељке почивају у манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера. 

ognjena-marija-v.jpgПразник Огњена Марија, као и празници светитељки који следе у августу - Блага Марија и Трнова Петка, у црквеном календару није уписан црвеним словима, али спада у веома поштоване празнике у српском народу.

Име ове светитељке посебно се поштује међу женама, тако да се тог дана не послује ни у кући, ни у пољу, а у народу се каже да тог дана не ваља ни конац у иглу уденути.

Према народном веровању, Света Марина пали и кажњава огњем и, као Свети Илија који кажњава громом, она спада у "огњевите" свеце.

Света мученица Марина родом је из Антиохије, крстила се у 12. години и рано је остала без мајке, а отац ју је, када је сазнао да је хришћанка, отерао од куће.

На путу из Антиохије она је срела епарха Олимврија који је пошао да гони хришћане. Пошто је одбила понуђени брак и због њене вере у Господа Исуса Христа, гневни епарх нареди да је изложе најгорим мукама.

Света великомученица Марина посечена је мачем у 16. години, у доба цара Диоклецијана. Мошти ове светитељке налазиле су се у Цариграду до доласка крсташа, а данас се њена рука налази у светогорском манастиру Ватопеду.

У манастиру Свете Марине у Албанији, на планини Лонга изнад Охридског језера, почивају њене чудотворне и свете мошти, које посећују и клањају им се и православни и муслимани.
Огњену Марију неке православне породице обележавају као крсну славу.

четвртак, 07. јул 2016.

ЦРКВА ЉУБОВИЈА - ШЕСТИ РОЂЕНДАН САЈТА

Црква Љубовија - је на овом сајту који има благослов старешине храма кренула са објавама пре тачно шест година на Ивањдан 2010. године. Од тад па до данас, свакодневно смо објављивали дешавања, духовне текстове и поуке. Ширили смо православље.

Данас, на рођендан Јована Крститеља, пророка и Претече - на Ивањдан 2016. године и на наш шести рођендан, наш сајт броји хиљаде месечних посета.






КО СМО МИ?
Ми смо УРЕДНИЧКИ ТИМ ХРАМА ПРЕОБРАЖЕЊА ГОСПОДЊЕГ. Радимо волонтерски и срцем на једној Богоугодној мисији пратећи заједничку визију на тимски постављеним циљевима са благословом свештенства и одбора љубовијске цркве.


МИСИЈА:
Постојимо због свих људи отвореног срца и због нашег заједничког духовног уздизања и спасења. Ширимо идеју ПРАВОСЛАВЉА како би испунили речи из Светог Писама:

,,Што смо видели и чули објављујемо вама да и ви с нама имате заједницу, а наша заједница је са Оцем и Сином Његовим Исусом Христом". 

(I посл. Јован 1,1)

А и знате да је Исус рекао: "Јер где су се двоје или троје стали у име Моје, тамо сам Ја међу њима". (Мт. 18.19-20)

ВИЗИЈА:
Ширити идеју Хришћанства кроз свакодневно објављивање различитих духовних садржаја на најразличитијим медијима чинећи их тако ближим људима који данас живе у овом брзом свету. Трудићемо се да што боље обрадимо информације и да успоставимо комуникацију са читаоцима у нади да ћемо тако сви лакше наћи пут личног духовног уздизања.

петак, 08. април 2016.

СВЕТА ТАЈНА ИСПОВЕСТИ СВЕШТЕНСТВА АРХИЈЕРЕЈСКОГ НАМЕСНИШТВА АЗБУКОВАЧКОГ

Његово Преосвештенство Господин Лаврентије, Епископ шабачки, служио је 8. априла текуће године, у петак седме недеље Часнога поста, свету Литургију пређеосвећених Дарова у селу Узовница, у храму Успења Пресвете Богородице. Литургију пређеосвећених Дарова служили су протојереј Зоран Ристивојевић, протосинђел Серафим, настојник манастира Свете Тројице у Белим Водама и јереј Петар Цвејић, парох Врхпољски.

С' благословом Његовог Преосвештенства владике Лаврентија, на Светој литургији је проповедао протојереј-ставрофор, Драгољуб Стефановић, парох љубовијски.

После одслужене литургије, приступило се Светој тајни исповести свештенства Архијерејског намесништва азбуковачког. Благословом Његовог Преосвештенства исповест свештеника извршио је протојереј-ставрофор Владимир Станимировић.
Након Свете Архијерејске литургије и исповести свештеника, уследио је братски састанак азбуковачког намесништва у узовничком црквеном дому, ком је присуствовао и Владика Лаврентије. Духовном бригом и старањем Владика се обратио браћи свештеницима поучним словом о величини исповести и потреби за њом .

Након богослужења и исповести, приступило се трпези љубави, коју је за Епископа и у Христу браћу свештенике Архијерејског намесништва азбуковачког припремио овогодишњи домаћин, парох узовнички, јереј Бранко Јовљевић.

















среда, 06. јануар 2016.

Свечано прослављено Бадње вече

Вечерња служба за Бадње вече и паљење бадњака у Љубовији, одржало се у 18. часова у цркви “Преображења Господњег”.
Хладно време није спречило многе мештане Љубовије да присуствују вечерњој служби за Бадње вече. И овог пута, црква у Љубовији била је мала да прими све придошле мештане, али то није представљало проблем. Азбуковчани су у духу божићних празника, разговарали са својим суграђанима, комшијама… Паљене су свеће за здравље, своје упокојене.