четвртак, 27. август 2015.

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА (28.август)

ВЕЛИКА ГОСПОЈИНА (грч: Κοίμηση της Θεοτόκου - Уснуће Богородице), Успеније Пресвете Богородице, главни празник Богородице, дан је којим се обележава њен улазак на Небо, дан када се Христос спустио да прими њену душу, дан који је крај боравка Логоса међу људима до поновног доласка и Страшног Суда. Празнује се од IV века, најпре зими, истога дана када и Сабор Пресвете Богородице (26. децембар). Слављење празника Успенија Пресвете Богородице, 15. августа, уведено је у Јерусалиму током VI века. Из једног јерусалимског канонара, који потиче из VII века, сазнаје се да је базилика у Гетсиманији, подигнута за време цара Маркијана, била посвећена Успенију Пресвете Богородице. У Византији је празник Успенија уведен за време цара Маврикија (588-602), с тим да се празнује 15. августа.

Стихире за овај празник писали су Анатолије (IX век), Јован Дамаскин (пре 745), Патријарх цариградски Герман (740), Теофан Исповедник (IX век) и цар Лав Мудри Византијац (911). У Гетсиманији, где се налази Богородичин гроб, а такође и у Русији, по угледу на погреб Господа Исуса Христа, на јутрењу Велике суботе, врши се чин погреба Пресвете Богородице, који је изложен у грчким и словенским рукописима. За дочек овог празника служи Великогоспојински или Успенски пост, који почиње 1. августа, а завршава се уочи Велике Госпојине.

Иконографски приказ

На иконама, овај празник се обично представља тако што се иконопише постеља на којој лежи Богородица са прекрштеним рукама на грудима. Са обе стране лежаја налазе се свећњаци са упаљеним свећама. Уз ноге Богородице Св. Петар кади кадионицом, уз главу су Св. Апостол Павле и Св. Апостол Јован, а остали Апостоли су уз одар. Присутни су и велики хришћански писци Св. Дионисије Ареопагит, Иротеј и Тимотеј који држе Јеванђеље; ту су и жене које плачу. Изнад Богородице је Христос који држи душу Богородице у виду детета, окружују Га светлост и Анђели. Може да се појави и Св. Јован Дамаскин са свитком на којем су исписане речи: "Достојна си да примиш небески живот и појавиш се у небеском табрнаклу", а са друге стране, Св. Козма Мајумски са речима: "Смртна си жена али те сада виде Апостоли као непорочну мајку Господа". Често се слика и епизода ο Јеврејину који је покушао да оскрнави покров Богородице и Анђео како му одсеца руке. Представа се обично слика на западном зиду цркве. Најпознатија и најлепша композиција Успенија Богородице сачувана је у Сопоћанима.

Народни обичаји

Време између Велике и Мале Госпојине зове се Међудневице или међугоспојинци. У Херцеговини ове дане зову и Несновица. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву (месечину), папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак, цвет од липе, зрео род од корова, дрена, шипка, оскоруше, шљиве и трна, други род од јабуке (које у јесен цветају) и малу зелену лубеницу. Овим травама лече се разне болести. Такође се остављају и међудневичка јаја од живине као најбоља за употребу и расад. По целој Србији се одржавају вашари и народни сабори. Један са најдужом традицијом је у Београду, код женског манастира у Раковици.

среда, 19. август 2015.

ПРОСЛАВЉЕНА КРСНА СЛАВА ХРАМА

Храм Преображења Господњег у Љубовији данас је Светом литургијом, литијом и славским обредом резања славског колача, освећење жита и грожђа у присуству многобројних верника прославио славу - Преображење Господње.

Свету литургију служио је протојереј-ставрофор Петар Лукић, уз саслужење протојереја-ставрофора Др Луке Новаковића, Драгана Секулића и Зорана Петровића, јеромонаха Серафима и ђакон Зорана Кокановића.

Први пут у храму, као и у поорти храма свештенству и верницима представили су се гости из Саборне цркве у Београду, Прво Београдско Певачко Друштво, у својсву диригента Светлане Вилић и председника хора Петра Лукића, протојереја-ставрофора, старешине Саборне цркве у Београду.

После мини концерта Првог Београдског Певачког Друштва, старешина храма свештеник Милан Андрић, позвао је госте у салу на трпезу љубави, а вернике је позвао да се послуже у поорти храма са пићем и сендвичима.






































ВИДЕО СНИМЦИ:






уторак, 18. август 2015.

Почетак славе - вечерња служба

Уочи празника Светог Преображења Господњег, служена је вечерња служба са петохлебницом у нашем храму.

Свечану вечерњу службу, на којој су присуствовали свештеници азбуковачког намесништва, као и свештеници из Београда, Бијељине... служили су: архимандрит Нифонт (Павловић), игуман манастира Богоштица код Крупња,  Милош Андрић, протојереј-ставрофор, пензионисани парох узовнички и Миодраг Топаловић, јереј, парох храма Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Кошутњаку.

Након Вечерње службе група Србче на челу са игуманом манастира Св.Тројице из Белих вода, оцом Серафимом одржали су за присутне вернике у поорти храма мали концерт, а такође је одржано и предавање о породици Др.Влајка Пановића, психолога.

Део са вечерње службе, као и културне вечери након исте преносимо вам у слици: