среда, 13. октобар 2010.



Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем.

Тако да ум чисто и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће.

Све заједно је права молитва.

Теофан Затворник 

уторак, 12. октобар 2010.

Поклоничко путовање у Студеницу


Црква Светог Преображења из Љубовије организује једнодневно поклоничко путовaње у манастир Студеницу.

Успут ће се обићи и манастир Жича, Црква Св.Петке као и Врњачка бања.
Полазак је у суботу 23.октобра 2010.године. испред Храма у 05ч, а повратак истог дана у вечерњим сатима.
За све информације јавити се старешини Храма, Милану Андрићу на телефон: 065/4376-888


Недалеко од десне обале реке Дрине, у равничарској котлини коју заобилази диван ланац планина:са севера Мачков Камен и Соко Град, са истока и југоистока Бобија и Медведник, а пред самом Љубовијом-Немић и Баурић налази се варошица Љубовија. Налази се на 193.метру надморске висине. Љубовија је некада била крај саме реке Дрине (то се место сада зове Стара Љубовија). Љубовија се први пут помиње 1835.године. После катастрофалне поплаве 1896.године варошица је премештена у Јабучје (данашње место). После изградње данашње варошице ондашњи срез Азбуковачки је 1927.године даровао плац за градњу цркве. Први (1)март 1928.године је један велики историјски догађај: тога дана на свом збору, целокупно грађанство варошице Љубовије са представницима околних села-Читлука, Лоњина и Д.Буковице, једногласно је прихватило предлог свог пароха о.Александра В.Козлова о подизању Св.Богомоље у Љубовији (Од 110.пуноправних гласача варошице Љубовије само је један био против подизања цркве). 

Дана 22.октобра 1932.године Епископ Михаилоосвећује камен темељац за будући храм Љубовијски. Храм се зида од гранитног камена који се вади у непосредној близини у каменолому „Крш“.Због солидне градње и скупог материјала и скупих радова градња траје пуних седам година. Храм је освећен пред сами рат, 21.септембра 1940.године, а осветио га је епископ Др.Симеон. Пројекат за овај храм урадио је Василије Андросов, пореклом Рус, архитекта при Министраству грађевине. Иконостас од словенског храста,а резбарио га је инвалид Редкин, а иконе је сликао Иван Дикеј. Извођач радова је био Драгомир Томић из Грачанице,а надзорни орган инжињер Борис Теплов.У 1968.години исликано је 15. зидних икона ал-секо технике. Сликао их је проф.архимадрит Никодим Бркић из Земуна. У јулу и августу 1975.године храм је покривен бакарним лимом.