уторак, 15. новембар 2011.

На парохијском дому у току је реконструкција крова, скидање црепа и летви које носе цреп и постављање нових.
Надлежна инспекција је утврдила због чега је дошло до пуцања црепа који је проузроковао прокишњавања...
Инспекцијском провером установили смо да је лоше одрађена вентилација крова због чега је долазило до конденза и пуцања црепа.




Две године од смрти патријарха Павла

Данас се навршава друга година од смрти патријарха српског Павла, који ће у историји српског народа остати упамћен по својим делима, скромности и животу који је у потпуности био посвећеном Јевандјељу.
Његово службовање на месту првог међу једнаким архијерејима, дуго готово две деценије, посебно је обележило ратне године на простору некадашње Југославије када је поручивао да су "сви људи деца Божја".
Остаће упамћено да се крајем 90-тих година ставио на чело неколико протестних маршева против Слободана Милошевића кога је СПЦ 2000. године, одбацивши традиционалну политичку неутралност, позвала да се повуче, а опозиционе странке да пронађу заједнички језик. Био је веома популаран у народу, који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или како се вози јавним превозом. "Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди", поручивао је патријарх Павле, али и саветовао "чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде".
Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, без обзира на то ком народу су чињени и којој вери. Устајао је врло рано, живео је у потпуности по Јевнадјељу и у складу с оним што је говорио. Није гледао телевизију, није слушао радио, нити је читао новине јер знао је да су прилике такве да ће оно што је важно и до њега доћи. Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.
Узречица му је била "Бог те видео".
Противио се сваком луксузу, био је, кажу, штедљив, али никако шкрт. Прича се да је патријарх једном приликом испред Патријаршије видео пуно луксузних аутомобила упитао чији су. Када је добио одговор да су то возила његових владика патријарх је узвикнуо: "Бог те видео…. А чиме би се тек возили да се нису заветовали на скромност". Његова соба у Патријаршији била је до те мере скромна да је у потпуности подсећала на монашку келију.

Патријарх Павле преминуо је у сну, у 10.45 сати, у 95. години, на ВМА, где је од 13. новембра 2007. године био на лечењу. Као 44. српски патријар је изабран 1. децембра 1990. године као наследник патријарха Германа. По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, у Београду

четвртак, 22. септембар 2011.

Свети праведници Јоаким и Ана (22.септембар)

Свети праведници Јоаким и Ана су, према хришћанској и исламској традицији, били родитељи деве Марије, односно Исусови баба и деда. Име Маријине мајке се не помиње нигде у канонским јеванђељима нити Курану.

Према предању, свети Јоаким је био потомак цара Давида, а Ана — првосвештеника Арона. Ана је била најмлађа Матанова кћи и када је одрасла, удала се за Јоакима у Назарету. Живели су побожно и често су одлазили у јерусалимски храм на молитву.

У браку су живели педесет година. По тадашњем схватању и веровању, они који нису имали децу били су велики грешници, па им је Бог због тога ускратио децу. Тако и други који су имали децу, сматрали су Јоакима и Ану недостојнима. Ипак, они нису губили наду и веру у Бога. Даноноћно су се молили да их Бог обрадује и да на њима учини чудо као некада на Авраму и Сари, Захарију и Јелисавети и да им подари једно дете за утеху у старости. После одређеног времена, Ана је родила кћерку и дала јој име Марија. Њихова кћер је касније родила Христа, те су на тај начин они постали богооци, тј. богопрародитељи.
Јоаким је живео 80, а Ана — 79 година.

Према календару Српске православне цркве, Свети праведници Јоаким и Ана се славе 22. септембра.

Тропар, гл. 2.
Праведни Јоаким и Ана, који су били у благодати Закона, породише нам Богомданог Младенца. Зато данас, Божанска Црква светло прославља вашу успомену, и весело празнује, славећи Бога, Који нам је подигао рог (славу) спасења у дому Давидовом.
Кондак, гл. 2.
Сада се радује Ана, јер се разрешава од свеза неплодства, и храни Пречисту Богородицу: Позивајући све да песмама славе, Ону Која је из утробе Своје родила Бога као Човека, као Једину Матер и Неудату.

субота, 20. август 2011.

Храмовна слава ПРЕОБРАЖЕЊЕ (19.август)

     Црква посвећена Светом Преображењу Господњем из Љубовије јуче је са својим многобројним православним верницима прославила истоимену славу, као успомену на догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе.
     После литургије одржано је причешће верника, а затим и литија у поорти цркве. Ове године домаћин славе био је Марко Савић из Лоњина, који је по освећењу жита, грожћа и славског колача и након њихове поделе присутнима, присутне позвао у свечану салу храма на даљи ток прославе. Присутнима који нису прислуствовали даљој прослави у свечаној сали су подељени сендвичи и пиће.



















О празнику
     Догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе     Тада је Христос, како каже јеванђељско предање, први пут пред одабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом показао своју божанску природу препоручивши им да чувају пеображењску тајну до Васкресења и не клону духом у данима његовог страдања.
     За хришћански свет смисао живота је вера у васкрсење, а тајну свог васкрсења Христос је први пут објавио својим ученицима на Тавору, па отуда и значај празника Преображења за православно хришћанство.
     Предање каже да да је Исус Христос био унапред свестан да ће страдати за спасење људског рода и да је своје најближе ученике позвао да буду сведоци славе његове пре страдања на Голготи.
     У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према српском обичају, први пут једе на овај празник.
Сматра се и да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
     Преображење спада у ред Господњих празника, означен је црвеним словом и непокретни је празник.
    

Вечерња служба (18.АВГУСТ)

     У цркви Светог Преображења у Љубовији а поводом црквене славе која се обележава у петак 19-ог августа служена је вечерња литургија.
     Литургији су поред многобројних верника присуствовали и челници Љубовијске општине. По њеном завршетку одржан је говор проте Драгољуба о празнику и слави цркве која нам следује и том приликом је позвао вернике да дођу у што већем броју.










среда, 10. август 2011.

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЉУБОВИЈА И СВЕШТЕНСТВО ХРАМА СВЕТОГ ПРЕОБРАЖЕЊА ВАС ПОЗИВАЈУ У ПЕТАК 19-ОГ АВГУСТА НА ЦРКВЕНУ СЛАВУ



понедељак, 08. август 2011.

ОБАВЕШТЕЊЕ

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЉУБОВИЈА организује поклоничко путовање МАНАСТИРУ ОСТРОГ и осталим светињама митрополије црногорско-приморске

Полазак : 28.08.2011.год. у 19 ч испред цркве у Љубовији

Поред манастира ОСТРОГ посетиће се и манастири : РЕЖЕВИЋИ, ПРАСКАВИЦА, ПОДМАИНЕ, ДАИБАБЕ, ЖДРЕБАОНИК, ТВРДОШ, ХЕРЦЕГОВАЧКА ГРАЧАНИЦА И ЧАЈНИЧЕ.

Повратак : 30.08.2011.год.

Сви заинтересовани да се јаве старесини храма МИЛАНУ АНДРИЋУ, јереју на телефон :
065/437-6-888 ;  063/437-688 ;  015/663-194

петак, 29. јул 2011.

Света великомученица Марина - Огњена Марија (30.јул)

Родом из Антиохије Писидијске, од родитеља незнабожачких. Тек у дванаестој години чу Марина за Господа Исуса Христа, како се ваплоти од Пречисте Деве, како чудеса многа сотвори, крсну смрт прими и славно васкрсе. Њено младо срце распали се љубављу према Господу, и она се заветоваше никад се не удавати, и још жељаше свом душом пострадати за Христа и крстити се у крви мучеништва. Њен отац омрзну је због вере њене и не сматраше је ћерком. Намесник царски, Олимврије, сазнавши од Марине да је она хришћанка, пожели од ње најпре да му буде жена. А када Марина то одби, он јој нареди да се поклони идолима, на што света Марина одговори: "Нећу се поклонити ни принети жртве бездиханим и мртвим идолима, који нити сами себе познају, нити пак знају, да ли их ми чествујемо или бешчествујемо; не дам њима оне части, која припада само Творцу мојему". Тада је Олимврије стави на љуте муке, па је сву рањену и крваву баци у тамницу.
У тамници Марина се мољаше Богу, и после молитве јави јој се најпре ђаво у виду страшне змије, која обзину главу њену. Но када се она прекрсти, змија се распуче и ишчезе. Тада је облиста светлост небесна, и њој се учини, да ишчезоше зидови тамнице, заједно са кровом, и крст се јави, блистав и висок, а на врху крста бела голубица, од које дође глас: "Радуј се, Марино, разумна голубице Христова, кћери Сиона вишњега, јер приспе дан твога весеља". И Марина би исцељена силом Божјом од свих рана и болова. Безумни судија мучаше је други дан у огњу и у води, али Марина све претрпи као у туђем телу. Најзад је осуди на посечење мачем. Пред саму смрт - јави јој се Господ Исус с ангелима. Посечена беше у време цара Диоклецијана, но душом и силом оста у животу на небесима и на земљи. Једна рука свете Марине налази се у ман. Ватопеду у Светој Гори. У Албанији пак, на планини Ланга више Охридског језера, налази се манастир свете Марине са једним делом њених чудотворних моштију. Многобројна чудеса догађала су се и догађају у овом манастиру, којих су сведоци не само хришћани него и муслимани. Толико поштовања имају Турци према овој светињи, да никад нису хтели дарнути ни у светињу, нити у имовину овог манастира. Једно време Турчин је био тутор овог манастира.
Према народном веровању, света Марина пали и кажњава огњем као и свети Илиј, који кажњава громом.
У народном предању чувају се примери о ватри или громовима који су у вреле празничне дане спалили жито, сено и домове људи који су се огешили радећи на празник Огњене Марије.
Обичај је да се на овај празник, када због велике врућине "гори и небо и земља", не раде никакви послови.

понедељак, 20. јун 2011.

Од данас је почетак Апостолског поста ( Петровдански пост)


     Током овог поста у среду и петак једу се само јела кувана на води, а у остале дане седмице разрешено је на уље и вино, суботом и недељом може и риба.
     Ако у току овог поста у понедељак, уторак и четвртак падне Свети са великим славословљем, разрешава се пост на рибу, а ако падне у среду и петак разрешава се само на уље и једемо једанпут дневно. Ако у среду и петак падне празник Светитеља са бдењем или пак Свети чији је храм, разрешени су уље, вино и риба (Типик,гл.33).

четвртак, 12. мај 2011.

Пролеће у порти храма

Свратите до храма, помолите се Богу, одморите душу и тело у предивном природном амбиенту порте.










Рај за душу, тело и очи!!!

субота, 07. мај 2011.

Све­ти Мар­ко – Мар­ков­дан (08.мај)

Свети апостол и јеванђелист Марко, пореклом беше јеврејин, из племена Левијева, ученик светог апостола Петра и његов љубљени син у Духу Светом, син, не по телу, него по Духу. Свети Марко беше уврштен у седамдесет светих апостола Христових. Најпре је пратио светог Петра и био је управо од њега постављен за епископа. На молбу верних написао је Јеванђеље, јер ти верни хришћани у Риму молили су га да им напише оно што им је са светим Петром усмено говорио о Господу нашем, Исусу Христу. Проповедао је Христову веру, у Аквилеју и Египту, где је он био први проповедник Јеванђеља и први епископ, јер све до тада, Египат је био незнабожачки. Но, свети апостол Марко то измени и просвети народ светлошћу свете вере и многе преведе у хришћанство. Сагради многе цркве и постави свештенике и епископе.
Чинио је он многа чудеса: болесне је исцељивао, губаве чистио, нечисте и зле духове је изгонио из људи. Многи тада повероваше у Господа нашег Исуса Христа, поразбијаше своје идоле и крстише се у име Оца и Сина и Светога Духа. Одатле он настави пут у Александрију, да и тамо шири реч Јеванђеља. И ту својим делом и чудом показа Божију силу, тиме што зацели рану обућару, који шилом прободе своју леву руку. Тим чудом он преведе многе у хришћанство, али сазнавши за то, старешине града сковаше план да га убију и у тој намери успеше и то баш на Ускрс, када свети Марко служише Литургију у александријској цркви. Најпре га бацише у тамницу, а сутрадан га погубише, приликом чега Сунце сакри своје зраке, небо се отвори и би велики земљотрес.
Овај свети апостол и јеванђелист и мученик Христов, сконча у Египту, у граду Александрији, 25. априла и беше стар 68 година и би увенчан венцем вечне славе.

петак, 22. април 2011.

Oдржана служба са изношењем плаштанице

Свештенство храма Светог Преображења из Љубовије одржало је вечерњу службу са изношењем плаштанице пред великим бројем верника, а поводом крсног страдања Господњег.








Плаштаница је платно са извезеним или насликаним Христом непосредно после скидања са Крста. На плаштаници се налази представа скидања са Крстаи полагања у гроб, а ту је и представа Богородице, Јосифа, Никодима и еванђелисте Јована.
Плаштаница се износи у току појања стиховњих стихира на вечерњем богослужењу Великог Петка и полаже се увек заједно са Јеванђељем на средину храма на посебан сто.