Видљива страна Тајне Јелеосвећења, наиме материја њезина је уље спремљено благословом и освећењем. Ова је материја изабрана за ову тајну због њезиних особина, које символизују ефекте ове тајне. Јер као што уље ублажава телесне болове, тако и благодат тајанствено ублажава душевне болове.
Затим уље храни светлост и нарочито је средство за давање нове снаге уморном телу. Формула ове тајне су речи које свештеник изговара за време помазивања: „Оче свети, лекару душа и тела...".
Сама радња ове тајне је седмократно помазивање у облику крста по челу, ноздрвама, образима, устима, прсима,„рукама на обе стране , уз истовремено изговарање речи: Оче свети..., тако да помазивање почне код речи: „исцели раба твојега, ове молитве, да би радња са речима молитве била у уској вези.
Вршиоци Тајне Јелеосвећења су свештеници, јер св. апостол Јаков каже: „Болује ли ко међу вама, нека дозове старешине црквене, те нека читају молитву над њима и нека га помажу уљем у име Господње.И молитва вере помоћи ће болеснику, и подигнуће га Господ, и ако је грех учинио опростиће му се"(Јак. 5,14—15). Апостол спомиње овде само презвитере, но ипак не тако као да и епископи не би имали право вршења ове тајне, јер они су вршиоци свих тајни. А то је само зато, што су епископи спречени да иду свим болесницима, што пак могу и чине презвитери. Према прастаром обичају православне цркве, ову тајну врше седам свештеника јер су седам дарова Духа светога, јер је седмократним полагањем пророка Јелисеја васкрсао умрли дечко (IV. Цар. 4 , 3 5 ) , јер се седам пута обишло око Јерихона (Ис. Нав. 6, 15), јер је пророк Илија са седам молитава затворио небо на три и по године (III. Цар. 18,43), јер се Нееман седам пута погрузио у води Јордану (Дел. 21,26—27). Пошто апостол не одређује број презвитера и суштина тајне не тражи неопходно потребно број седам презвитера, то ову тајну према приликама врши мањи или већи број свештеника. Симеон Солунски каже: „ Не треба се много бринути за број, јер број није прописан од апостола.
Но иако није број прописан, ипак се треба држати старог предања и треба да су седам (презвитера), како је стари обичај,а у невољи и мање, наиме три... А само један свештеник нека не врши јелеосвећења. Јер као што је за архијереја прописано да не прима хиротонију од једнога, тако ни јелеосвећење нека не врши један свештеник. Јер каже (апостол): нека призове црквене презвитере, а не једног презвитера . . .".
Други пак у случају оскудице више свештеника и у случају потребе да се помогне болеснику, дозвољавају да ову тајну врши и један свештеник.
Субјекат Тајне Јелеосвећења је болестан православни хришћанин. Но не тражи се такова слабост и болест, да болесник нема наде на оздрављење, јер у том случају не би могао сам добровољно позвати презвитере и не би могао примити тајну са потребном диспозицијом душе. А да се ова тајна може вршити и над болесником који није на смрт болестан,најбоље се види из речи апостола Јакова, где каже за болесника „и подигнуће га Господ ", као и из самог чина јелеосвећења, где на крају читамо: „и примивши (болесник) од њих (презвитера) благослов отиде славећи Господа.
Забрањено је свршавати ову тајну над здравима (архијерејска грамата јереју), као и над умрлима (номоканон при вел. требн.прав. 164).
Споменућемо овде, да се на многим местима православне источне цркве Јелеосвећење врши и на здравима, и то на велики четвртак и велику суботу, у ком случају свештеници врше Јелеосвећење прво над самим собом и потом над свима присутнима. О овом обичају, који је донесен са истока, нема никаква спомена ни наређања у црквеним уставима.
Тајна Јелеосвећења као лек може се понављати, и један човек може у животу примити више пута ову тајну, јер лекар се зове и даје лекове онолико пута, колико се пута неко разболи . У једној и истој болести ова се тајна не понавља, осим ако је болесник дуго боловао, па оздравио, и опет пао у смртну невољу (Требник П. Могиле 447—8). У пракси, у једној истој болести, Тајна Јелеосвећења, као и тајне покајања и причешћа понављају се. Римска пак црква врши ову тајну само пред смрт, и зато је зове последња помаст. Симеон Солунски о овоме пише: „Латини говоре, да ову тајну не треба давати болнима, но само онима који умиру, зато, да онај који добије у овој тајни опроштај грехова, не би после свога оздрављења опет грешио. О безумља! Брат Господњи каже: и молитва вјере помоћи ће болеснику и подигнуће га Господ, а они кажу, да болесник има да умре . . . Они говоре да ову тајну треба давати не зато да би се болни исцелили, но зато да би остали неисцељени и да би умрли".
Да би субјекат ове тајне примио њезине плодове, треба да исповеди православну веру и да се исповеди у тајни покајања, и пре или после јелеосвећења да прими св. тајне. Дакле ред тајана у вези са јелеосвећењем је оваки: покајање, јелеосвећење, причешће. Овако бива ако нема опасности да ће болесник убрзо умрети. Ако је болесник над ким се врши јелеосвећење тешко болестан и може сваки час да умре, онда се овако врше тајне: покајање, причешће, јелеосвећење, да не би болесник умро непричешћен.
Место вршења ове тајне је црква, а када болесник не може да дође у цркву, може се вршити и у дому, као што читамо у наслову чина јелеосвећења, да се он врши „ у цркви или у дому".
Чин Тајне Јелеосвећења.
За свршавање тајне јелеосвећења поставља се покривен с т о и на њега се меће здела са пшеницом. Зрна пшенице означавају обновљење и нов живот оздрављења и живота после смрти (Јов. 12,24; I. Кор. 15,36—38). Изнад пшенице меће се празно кандило (сасуд), у који се пред „молитвом јелеја над кандилом" улива чист јелеј, који дотле стоји у једној боци.
Треба да је ту и једна боца са црвеним вином . Уље је видљив знак благодати и исцељења према речима јеванђелија: (Апостоли) Помазиваху уљем многе ране и исцјљиваху. Вино је знамење крви Христове изливене на крсту ради људског спасења и" ради сећања на лек, који је употребио милосрдни Самарјанин (Лук. 10,34) . Око кандила (суда) с јелејем убадају се у пшеницу седам стручака (босиљка) обавијених ватом за помазивање. На сто се меће и св. јеванђелије и крст. Истина имамо јеванђелије које се чита при тајни јелеосвећења у самом чину у требнику, али оно је знак присуства Христова, као што то видимо из закључне молитве. Обично се на сто мећу седам свећа, а и свештеници обучени у светле фелоне , стојећи око стола, имају упаљене свеће, које пале после молитвеног дела, а гасе сваки после свога помазивања. И сви присутни имају упаљене свеће. Први свештеник „кади око стола јелеј који је на столу и сву цркву или дом и народ, и ставши пред столом,гледајући према истоку почиње" тајну јелеосвећења возгласом: Благословен Бог наш. . .
Чин тајне јелеосвећења има три дела:
1. молбени део
2. освећење јелеја
3. само помазивање јелејем.
Молбени део сличан је јутрењу. Иза почетних молитава чита се 142. п с : Г осподе услиши молитву моју. . . Затим мала јектенија,иза које се поје: алилуија (као у посту) са покајним тропарима:
Помилуј нас Господи . . . и т. д. Иза ових долази 50. пс. и свечан канон, који је саставио у IX. столећу Арсеније у пустињи. У канону се приказује моћ тајне. Припев канону ј е : Милостиви Г осподе услиши молитве слугу твојих који ти се моле . Иза канона, ексапостилара, стихира (у којима се моли болноме исцељење од болести и болова), трисветога и тропара, почиње други део чини јелеосвећења, који почиње јектенијом, у којој се моли да Бог благослови јелеј силом и дејством и наитијем св. Духа. После јектеније улива се уље и вино у кандило и смеша се жлицом, и сви свештеници читају (први гласно а остали тихо) молитву јелеја над судом с јелејем ( Г осподе, милошћу...), молећи се да ово уље буде онима који се њиме помазују на исцељење и на уклањање од сваког страдања и нечистоте тела и духа и сваког зла и т. д.
Затим долазе три тропара Господу Исусу Христу, два св. апостолу и брату Господњем Јакову, по један св. Николи, св. Димитрију, св. Панталејмону, св. бесребреницима. св. Јовану Богослову и Богородици.
Затим настаје трећи део чина јелеосвећења.
У овом делу читају се седам перикопа из апостола и јеванђелија и седам молитава. После сваког јеванђелија говори се иста скраћена сугуба јектенија. Сва ова читања су веома свечана и поучна.
У првом апостолу овако учи св. апостол Јаков: „Браћо! узмите пророке као пример страдања и трпељивости, који су говорили именом Господњим. Гле сматрамо као блажене оне који трпе.
Чули сте трпљење Јова и видели сте крај Господњи, јер је Господ многомилостив и милосрдан", и потом апосгол излаже заповест о јелеосвећењу (Јак. 5,10—14). У јеванђелију се излаже прича како је Самарјанин превио уљем и вином ране онога, који је пао у руке разбојника (Лук. 1 0 , 2 5 - 3 7 ) . Иза јеванђелија и скраћене сугубе јектеније, први свештеник чита молитву: „Беспочетни, вјечни,...", у којој се спомињу доброчинства Божја према људском роду, и моли се да Бог пошаље свога светог Духа да освети овај јелеј, да буде јелеј радости, освећења, одећа царска, оклоп силе, одгнање сваког ђаволског дејства, и т. д. После ове молитве свештеник узима стручец, умаче га у св. јелеј, помазује крстообразно болесника по челу, ноздрвама, образима,устима, прсима, по рукама с обе стране, т. ј . оне делове тела,кроз које се грех лакше усељава у душу човечју. При овом помазивању свештеник изговара речи тајне јелеосвећења: „Оче свети, љекару душа и тијела...". Помазивање болесника почињекод речи: исцијели раба твојега . . . , а свршава код славословља св. Тројице . Овако се читају још шест апостола и јеванђелија,говори се кратка јектенија, шест молитава и шест пута помазују свештеници болесника (сви свештеници по једанпут редом) уљем уз изговарање речи тајне при сваком помазивању.
У другом апостолу (Рим. 1 5 , 1 - 7 ) опомиње св. апостол Павле да су моћни дужни носити слабости немоћних а не угађати себи,и да сваки треба да угађа ближњем у добру, јер ни Христос није себи угодио У трећем апостолу (Кор. 1 2 , 2 7 — 1 3 , 8)сећа нас апостол да смо тело Христово и удови, и набраја све степене и дарове црквене и узвишености љубави. У четвртом апостолу (II. Кор. 6 , 1 6 — 7 , 1 ) назива апостол хришћане црквом Бога живога и позива их да се очисте од сваке нечистоте тела и духа, вршећи светињу у страху Божјем. У петом апостолу (II. Кор. 1,8—12) износи апостол Павле пример своје невоље, да није имао наде на живот и препоручује наду на Бога. У шестом апостолу (Гал. 5,22—6,2) набраја апостол дарове Духа и опомиње духовне да исправљају грешећу браћу духом кротости, и најпосле у седмом апостолу (I. Сол. 5, н—23) моли апостол хришћане да уразумљују неуредне, теше малодушне и да се заузимају за немоћне.
У шест последњих јеванђелија излаже се историја о Закхеју, који се покајао када је Исус ушао у његову кућу (Лук.19,1 ш); слање дванаесторице ученика, давши им власт над нечистим дусима, да их изгоне и да лече сваку болест и бол (Мат. 10,1 — 1 2 ) ; исцељење таште Петрове и многих других болесника (Мат. 8,14—23); прича о десет девојака са светилницима, пет мудрих а пет лудих, које не узеше уља за светилнике (Мат. 25,1—13); о великој вери жене Хананејке и о исцељењу њезине кћери (Мат. 15,21—28), и најпосле позив Матеја цариника на апостолство (Мат. 9,9—13). Садржина пак осталих шест молитава је мољење за опроштај грехова болнога и ублажење његових болова.
Пошто је последњи свештеник извршио помазивање, болесник, ако може, сам долази посред свештеника и придржаван од својих стоји или седи, а ако не може тако, онда свештеници стоје око одра болесникова, и први свештеник (настојатељ) расклопи св. јеванђелије и поставља га писменима на главу болесника, као руку самога Спаситеља, који исцељује болне додиром, а свештеници држе левим рукама јеванђелије (десна треба да им јe слободна, да се могу прекрстити) . Настојатељ чита велегласно разрешну молитву: Царе свети, милосрдни и пун милости... , д а Бог опрости грехе болеснику који се каје. За време ове молитве болесник обично говори Господе помилуј. Потом свештеници узимају јеванђелије са главе болесникове и дају му да га целива. Затим долази скраћена сугуба јектенија и стихире безсребреницима (Имајући извор исцјељења) и Богородици (Погледај на мољење. . . ) и отпуст, у ком се спомиње сила животворног крста Господњег и св. апостол Јаков први архијереј јерусалимски, који упућује на вршење тајне јелеосвећења. После отпуста болесник се клања говорећи: ,,Благословите, свети оци, опростите мени грешном" трипут, и примивши од њих благослов и опроштај, одлази благодарећи Богу.
Нема коментара:
Постави коментар