уторак, 09. новембар 2010.

Проскомидија


ПРОСКОМИДИЈА (грч: Προσκομιδή - приношење; жртвеник, предложеније, проскомидијарион, протезис, "мали олтар"), у Православном храму, део олтарског простора: код мањих храмова је у облику нише, а код већих - просторија (некада, у појединим случајевима била је одвојена иконостасом), северно од часне трпезе за похрањивање богослужбених предмета, чување и припрему часних дарова за чин Евхаристије, такође и као жртвеник на коме се спремају, освећују часни дарови (поред жртвеника је умиваоник над којим свештеник пере руке пре богослужења).
Према тумачењима, символично представља Витлејем и пећину - место Рођења Христовог, такође и јасле новорођеног Христа, али и Голготу на којој је распет. Први део Литургије Јована Златоустог и Василија Великог јесте припрема просфоре и вина - часних дарова за Литургију и Евхаристију. Између осталог, проскомидија символизује обред представљања безгрешног зачећа и Христове назаретске године живота (због чега се, у олтарском простору врши при затвореним дверима иконостаса навученој катапетазми - изван погледа верних, као што је и прво време Христовог живота протекло незапажено од његових савременика). 

 
Исецање више Агнеца,
припрема за
Литургију пређеосвећених дарова



Ток проскомидије
Уливање вина у путир

Свештеник који ће тог дана служити Литургију, улази у храм и чита пред иконостасом молитве, целива иконе и улази у олтарски простор. Ту целива Свето Јеванђеље, престо, облачи свештене одежде, пере руке и одлази у северну одају олтарског простора. Стаје пред жртвеник, узима прву просфору и копље и осењује је крсним знаком. Читајући молитве из књиге пророка Исаије о Христу, исеца Агнец из средишњег дела, ставља га на средину дискоса, расеца са доње стране унакрсно, а са горње стране пробада копљем. Потом улива вино и воду у путир, и из друге просфоре вади троугласту честицу у част Пресвете Богородице Марије, и ставља десно од Агнеца на дискос. Из треће просфоре вади девет чесица, у спомен: пророка, Апостола, светих отаца, мученика, преподобних, бесребреника и других, и ставља лево од Агнеца, у три реда. Из четврте просфоре вади честице за живе, из пете за упокојене чланове Цркве, и ставља са доње стране Агнеца. У току Литургије, Агнец након призива Светог Духа, постаје Тело Христово, и заједно са вином које је постало Крв Христова, употребиће се за Причест свештеника и верних. Остале честице се после Причести стављају у путир, где се налази још Крви Христове, да би Крв очистила све грехе оних чија имена је свештеник споменуо током вађења честица. Након тога, свештеник благосиља кадионицу, кади звездицу и ставља је на дискос. Потом кади покрове, ставља их преко дискоса и путира, и све заједно прекрива воздухом. Уз све то, говори молитве Богу да прими тако припремљене дарове, и да помене оне који су принели те дарове. На крају проскомидије, свештеник кади олтар и цео храм.
Символика обреда проскомидије условила је иконографски програм самог простора у храму где се врши, с темама које истичу време пре Оваплоћења Христа (Логоса) и његове искупитељске жртве.
Ако Свештеник служи без ђакона, не говори ђаконове речи на Проскомидији, и на Литургији пред Јеванђеље, нити његове речи. Говори само јектеније и оно што је у чину изложено. Ако више свештеника саборно служи, чин Проскомидије врши само један од њих, а остали служитељи не говоре ништа засебно од Проскомидије, осим што помињу имена живих и преминулих Православних Хришћана.

Нема коментара:

Постави коментар