Црквена општина Љубовија је угостила руског свештеника, протојереја Александра Торика, који је у недељу 12.маја промовисао своје друго издање романа "Флавијан-живот се наставља".
Пре промоције председник општине Љубовија, г-дин М.Мићић је у 18:00ч. организовао пријем у Општинској управи за нашег госта.
Промоција књиге "Флавијан" почела је у 19:00 часова пред око 150 присутних гостију.
Рецезент овог романа је Отац Серафим, игуман манастира Св.Тројице у Бијелим Водама код Љубовије. Ово је православни роман, роман о вечним питањима људске душе: да ли има Бога, да ли постоји живот вечни…?
- Заједнички
проблем и у Русији и у Србији је светски рат, планетарни рат против
хришћанства, против цркве, против Христа – истакао је аутор протојереј
Александар Торик.
уторак, 14. мај 2013.
Освештан темељ Спомен дома у Селанцу
У недељу 12. маја, обављено је освећење спомен-дома у Селанцу.
Свету литургију служили су:
- протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршије;
- Милош Андрић, протојереј ставрофор;
- Драган Секулић, протојереј ставрофор, Архијерејски намесник Азбуковачки;
- Небојша Миловановић, протојереј;
- Боривоје Симић, протојереј;
- отац Георгије, јеромонах.
Освећењу је присуствовало око 300. верника.
Црквена општина се посебно захваљује на помоћи удружењу "Мачков Камен" који је и дао иницијативу за градњу овог спомен-дома.
Посебан гост на освећењу био је др.Томислав Бранковић, начелник у канцеларији вера (www.vere.gov.rs)
Присутнима се обратио др.Влајко Пановић, специјалиста психолошке медицине, говором:
Сви ми потичемо из детињства, то је онај период кад знамо мало а желимо много па се још томе и радујемо превише. па онда неки од нас жељни знања и новина крену низ Дрину, па се неки зауставише у Зворнику, Бањи Ковиљачи, Лозници, широм Мачве, Поцерине до Шапца. Неки опет ношени чежњом за недостижним одоше до Београда а неки онда авионима широм у свет, од Европе до Русије, Канаде, Америке... А онда прођу године а ми пуни знања, животног искуства препуни чежње враћамо се уз Дрину да нађемо детиње стопе на песку око Дрине, обливене крвљу разбијених прстију о камење азбуковачког крша. Враћамо се изворима не би ли повратили радост одрастања, али понекад проћелави, заобљених стомака али непомућених погледа пуних оне исконске жеље за повратком, овај пут обнављајући гробља предака о задушницама али и неговање рођаштва кроз реминисценције догађаја из тог детињства због кога смо отишли у свет. Добро је да бар и на овај начин будемо у контакту како са нама који смо отишли тако и са вама који сте остали. Ево нас данас окупљени око цркве и школе, оних установа које смо носили кроз свемирске просторе нашег одрастања пуни енергије, воље и елана да обновимо сећања на распета детињства, разбијене носеве соридавањем низ кршевите стране наших врлети. Данас некако посебно искупљујуће срећни нудимо себе да обновимо трагове памћења али и да направимо ову заједничку кућу, конак где ћемо попити љуту, окрепити се из чанка пуног младог кајмака и вруће проје кад се са разних страна нађемо поново окупљени питајући се... Јеси ли то ти, мало си ми се угојио, никад те не бих познао... Ма хајде важно је да смо поново ето ту на окупу код школе на овом великом фудбалском терену, да се порвемо ко је јачи и бржи. Да али то не иде сад надеју нам стомаци. Ма чуј ипак је боље да се прекрстимо и наздравимо. Добро ми дошли и боље вас нашли. ЖИВЕЛИ СЕЛАНЧАНИ
Свету литургију служили су:
- протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршије;
- Милош Андрић, протојереј ставрофор;
- Драган Секулић, протојереј ставрофор, Архијерејски намесник Азбуковачки;
- Небојша Миловановић, протојереј;
- Боривоје Симић, протојереј;
- отац Георгије, јеромонах.
Освећењу је присуствовало око 300. верника.
Црквена општина се посебно захваљује на помоћи удружењу "Мачков Камен" који је и дао иницијативу за градњу овог спомен-дома.
Посебан гост на освећењу био је др.Томислав Бранковић, начелник у канцеларији вера (www.vere.gov.rs)
Присутнима се обратио др.Влајко Пановић, специјалиста психолошке медицине, говором:
Сви ми потичемо из детињства, то је онај период кад знамо мало а желимо много па се још томе и радујемо превише. па онда неки од нас жељни знања и новина крену низ Дрину, па се неки зауставише у Зворнику, Бањи Ковиљачи, Лозници, широм Мачве, Поцерине до Шапца. Неки опет ношени чежњом за недостижним одоше до Београда а неки онда авионима широм у свет, од Европе до Русије, Канаде, Америке... А онда прођу године а ми пуни знања, животног искуства препуни чежње враћамо се уз Дрину да нађемо детиње стопе на песку око Дрине, обливене крвљу разбијених прстију о камење азбуковачког крша. Враћамо се изворима не би ли повратили радост одрастања, али понекад проћелави, заобљених стомака али непомућених погледа пуних оне исконске жеље за повратком, овај пут обнављајући гробља предака о задушницама али и неговање рођаштва кроз реминисценције догађаја из тог детињства због кога смо отишли у свет. Добро је да бар и на овај начин будемо у контакту како са нама који смо отишли тако и са вама који сте остали. Ево нас данас окупљени око цркве и школе, оних установа које смо носили кроз свемирске просторе нашег одрастања пуни енергије, воље и елана да обновимо сећања на распета детињства, разбијене носеве соридавањем низ кршевите стране наших врлети. Данас некако посебно искупљујуће срећни нудимо себе да обновимо трагове памћења али и да направимо ову заједничку кућу, конак где ћемо попити љуту, окрепити се из чанка пуног младог кајмака и вруће проје кад се са разних страна нађемо поново окупљени питајући се... Јеси ли то ти, мало си ми се угојио, никад те не бих познао... Ма хајде важно је да смо поново ето ту на окупу код школе на овом великом фудбалском терену, да се порвемо ко је јачи и бржи. Да али то не иде сад надеју нам стомаци. Ма чуј ипак је боље да се прекрстимо и наздравимо. Добро ми дошли и боље вас нашли. ЖИВЕЛИ СЕЛАНЧАНИ
др.Влајко Пановић
среда, 1. мај 2013.
Представљен филм о манастиру Велика Ремета
субота, 27. април 2013.
среда, 17. април 2013.
Почела градња Спомен дома у Селанцу
Јуче су у Селанац стигле моћне машине ЈП " Љубовија" из Љубовије, које припремају терен за градњу Спомен дома.
Ево и неких слика:
Ево и неких слика:
субота, 6. април 2013.
Исповест Азбуковачког свештенства
У четвртак 3.априла, у храму Светог Преображења одржана је пређеосвећена литургија и исповест свештенства Архијерејског Намесништва Азбуковачког.
Исповедник Владимир Станимировић, протојереј-ставрофор.
Исповест свештенства обављена уз присуство епископа шабачког, господина Лаврентија.
Проповед одржао Бранко Цветиновић, јереј, парох Грачанички.
Домаћин исповести парох II Љубовијски Драгољуб Стефановић, протојереј-ставрофор.
После ослужене пређеосвећене литургије приступило се исповести свештенства, а затим се приступило трпези љубави.
Текст проповеди
Крајни циљ нашег живота на земљи, по учењу наше свете Цркве је спасење душа наших - Царство небеско. Питамо се како се то може постићи? Одговор је: богоугодним животом очишћеним од греха. Сада се поставља и друго питање - како је могуће то постићи, знајући да је човек по својој слабој природи склон греху. Рекло би се да у човечијој природи постоје два различита бића; Једно би да чини добро, а оно друго вуче ка злу.
Падом у грехнаши прародитељи Адам и Ева су изгубили првостепени образ и подобије божије. Створени су да вечно живе, али су грехом изгубили првобитну бесмртност. Од пада у први грех човек је роб греху. Рођењем деца наслеђују извесне особине родитеља, тако се наслеђује и првородни грех наших прародитеља. Истина је да се тога греха ослобађамо у светој тајни крштења, али човек и после крштења мање више пада у грех, чини грех. За прање и очишћење грехова после крштења ослобађамо се на два начина. Прво благодаћу Пр.Духа коју смо примили у св.тај.миропомазања и друго нашим трудом и залагањем: постом, молитвом, искреним покајањем, благодаћу Божијој, а уз благодад Духа Свога можемо да се ослобађамо греха. Бог је из превелике љубави према нама страдао и васкрсао, да и нас спаси греха и васкрсне за живот вечни.
Но и поред Христовог учешћа у нашем спасењу, неопходно је и наше активно учешће у спасавању самога себе. Господ Исус Христ нуди нама спасење уз његову помоћ. Ако ми желимо његову помоћ, не одазивамо се. Он не жели да ради против наше слободе, поштује нашу слободну вољу "Ако неко хоће да иде за мном" каже Христос нека драговољно одлучи и пође. Он ће га радо прихватити и помоћи му. Он нуди помоћ али нас не приморава.
Но ако кренемо слободи по својој вољи за Христом, морамо се одрећи себе, одрећи се своје воље која је склона греху и потчинити своју вољу вољи Божијој и тек онда уз наш труд можемо постићи жељени успех.
Онај који потчини вољу своју вољи Божијој, узима крст свој и онда треба да иде за Христом и то увек и у свему. Садржај нашег крста су: болест, жалост, туга, бол и друга зла сваке врсте, као и многобројна страдања која нас прате на нашем животном путу. Ко све ово поднесе и претрпи, тај ће се спасти. Христос је добровољно носио свој крст, не ради себе, већ ради нас и нашега спасења. У ношењу нашега крста Господ Исус Христ је спреман да нам помогне, да нам олакша терет. Он је рекао: Иштите и даће вам се; трежите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази, и који куца створиће му се. "Христос је из љубави према нама претрпео: понижења, врађања, шамарање, бичевање и крсну смрт. Ми који хоћемо да идемо за Њим, морамо велику љубав према Богу и љубав према брату своме.
Ако и ми желимо себи мир и добра на земљи и вечни живот на небу, служимо и ми предано свим својим бићем Богу љубави, мира, истине и правде, својом преданом љубави и Богу и брату своме. Амин.
Исповедник Владимир Станимировић, протојереј-ставрофор.
Исповест свештенства обављена уз присуство епископа шабачког, господина Лаврентија.
Проповед одржао Бранко Цветиновић, јереј, парох Грачанички.
Домаћин исповести парох II Љубовијски Драгољуб Стефановић, протојереј-ставрофор.
После ослужене пређеосвећене литургије приступило се исповести свештенства, а затим се приступило трпези љубави.
Текст проповеди
Крајни циљ нашег живота на земљи, по учењу наше свете Цркве је спасење душа наших - Царство небеско. Питамо се како се то може постићи? Одговор је: богоугодним животом очишћеним од греха. Сада се поставља и друго питање - како је могуће то постићи, знајући да је човек по својој слабој природи склон греху. Рекло би се да у човечијој природи постоје два различита бића; Једно би да чини добро, а оно друго вуче ка злу.
Падом у грехнаши прародитељи Адам и Ева су изгубили првостепени образ и подобије божије. Створени су да вечно живе, али су грехом изгубили првобитну бесмртност. Од пада у први грех човек је роб греху. Рођењем деца наслеђују извесне особине родитеља, тако се наслеђује и првородни грех наших прародитеља. Истина је да се тога греха ослобађамо у светој тајни крштења, али човек и после крштења мање више пада у грех, чини грех. За прање и очишћење грехова после крштења ослобађамо се на два начина. Прво благодаћу Пр.Духа коју смо примили у св.тај.миропомазања и друго нашим трудом и залагањем: постом, молитвом, искреним покајањем, благодаћу Божијој, а уз благодад Духа Свога можемо да се ослобађамо греха. Бог је из превелике љубави према нама страдао и васкрсао, да и нас спаси греха и васкрсне за живот вечни.
Но и поред Христовог учешћа у нашем спасењу, неопходно је и наше активно учешће у спасавању самога себе. Господ Исус Христ нуди нама спасење уз његову помоћ. Ако ми желимо његову помоћ, не одазивамо се. Он не жели да ради против наше слободе, поштује нашу слободну вољу "Ако неко хоће да иде за мном" каже Христос нека драговољно одлучи и пође. Он ће га радо прихватити и помоћи му. Он нуди помоћ али нас не приморава.
Но ако кренемо слободи по својој вољи за Христом, морамо се одрећи себе, одрећи се своје воље која је склона греху и потчинити своју вољу вољи Божијој и тек онда уз наш труд можемо постићи жељени успех.
Онај који потчини вољу своју вољи Божијој, узима крст свој и онда треба да иде за Христом и то увек и у свему. Садржај нашег крста су: болест, жалост, туга, бол и друга зла сваке врсте, као и многобројна страдања која нас прате на нашем животном путу. Ко све ово поднесе и претрпи, тај ће се спасти. Христос је добровољно носио свој крст, не ради себе, већ ради нас и нашега спасења. У ношењу нашега крста Господ Исус Христ је спреман да нам помогне, да нам олакша терет. Он је рекао: Иштите и даће вам се; трежите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази, и који куца створиће му се. "Христос је из љубави према нама претрпео: понижења, врађања, шамарање, бичевање и крсну смрт. Ми који хоћемо да идемо за Њим, морамо велику љубав према Богу и љубав према брату своме.
Ако и ми желимо себи мир и добра на земљи и вечни живот на небу, служимо и ми предано свим својим бићем Богу љубави, мира, истине и правде, својом преданом љубави и Богу и брату своме. Амин.
понедељак, 11. март 2013.
Одлука Светог Архијерејског Синода - 24. јануар 2013.
Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве на својој седници 24. јануара 2013. године донео је ову одлуку:
С обзиром на одређене особености Типика Православне Цркве у 2013. години, умолити Високопреосвећену и Преосвећену господу епархијске архијереје Српске Православне Цркве да преко подручног им свештенства, обавесте верне:
– да ће спомен на Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља, који ове године пада у суботу месопусну, 9. марта/24. фебруара, бити обележен у петак, 8. марта/23. фебруара (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а);
– да ће спомен светих 40 мученика севастијских (Младенци), који пада у петак I седмице Часног поста, 22/9. марта, бити обележен у недељу сиропусну, 17/4. марта (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а); а
– да ће празник Преноса моштију светог Николаја Жичког, који пада на Велики петак, 3. маја/20. априла, бити обележен у уторак Светле седмице, 7. маја/24. априла (с обзиром на то да спомен светог великомученика Георгија пада у Васкршњи понедељак).
С обзиром на одређене особености Типика Православне Цркве у 2013. години, умолити Високопреосвећену и Преосвећену господу епархијске архијереје Српске Православне Цркве да преко подручног им свештенства, обавесте верне:
– да ће спомен на Прво и друго обретење главе светог Јована Крститеља, који ове године пада у суботу месопусну, 9. марта/24. фебруара, бити обележен у петак, 8. марта/23. фебруара (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а);
– да ће спомен светих 40 мученика севастијских (Младенци), који пада у петак I седмице Часног поста, 22/9. марта, бити обележен у недељу сиропусну, 17/4. марта (Велики типик, саставио протојереј В. Николајевић, 46а); а
– да ће празник Преноса моштију светог Николаја Жичког, који пада на Велики петак, 3. маја/20. априла, бити обележен у уторак Светле седмице, 7. маја/24. априла (с обзиром на то да спомен светог великомученика Георгија пада у Васкршњи понедељак).
Пријавите се на:
Постови (Atom)




















