Слике са поклоничког путовања

Овог пута посетили смо манастире Рачу, Жичу, Љубостињу, Ђунис, Прерадовац, Каленић и Свету Петку Стубалску, што смо и забележили путем фото апарата, како би вама у слици приказали посећене светиње.

Манастир Рача се налази у близини Бајине Баште. Посвећен је Вазнесењу Господњем (Спасовдан). Саградио га је српски краљ Драгутин (1276-1316). Садашња црква је грађена 1826.

Манастир Жича се налази у близини Краљева. Посвећен је Вазнесењу Христовом. Саградио га је српски краљ Стефан Немањић у XIII веку, а значајну улогу у подизању имао је свети Сава. Манастир је после рушења обновио краљ Милутин почетком XIV века.

Манастир Љубостиња се налази у близини Трстеника. Посвећен је Успењу пресвете Богородице. Манастир је грађен од 1388. до 1405. године. Овде су сахрањене књегиња Милица, жена кнеза Лазара и монахиња Јефимија.

Манастир Ђунис се налази у устоименом селу у Крушевцу. Посвећен је Покрову Пресвете Богородице. Према предању, далеке 1898. године ово свето место је открила Богородица тринаестогодишњој Милици Јоцић из Ђуниса, благословивши извор из кога је потекла вода, и за који је прорекла да ће исцељивати болесне. Мала црква саграђена је 1934. године, а велика 1977.

Манастир Прерадовац се налази селу Опарић (Рековац) у близини Крушевца. Посвећен је светом Симону монаху (краљу Стефану Првовенчаном). Манастир је подигнут у XIII веку.

Манастир Каленић се налази у Рековцу у близини Крушевца. Посвећен је Ваведењу Господњем. Манастир је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Манастир је основан 1413-1420. године.

Манастир Свете Петке Стубалске се налази у истеименом месту Стубал у близини Краљева. Оснивач манастира је монах Сава (Стојан), родом из оближњег села Раванице. Манастир је грађен од 1972. до 1975. године.

Савршена Содома и Гомора

          Навести човека да почини убиство представља и за ђавола одређени проблем. Прељубу већина закона не може санкционисати. Сам ђаво морао је стога осмислити нешто што неће кршити ниједан закон, што неће учинити да ико буде преварен и да пати, што ће обе стране желети, а што Створитељу ће бити дословно - ОДВРАТНО.

          Од самога почетка нечастиви је људе успео навести на то да испуњење својих пожуда налазе у полним односима са истим полом. Хомосексуалност је успео као најсрамнији облик људске полне заједнице, одржати све до данас. Новије време му је посебно омогућило да ту појаву глобализује. Ствара се притисак да такав облик понашања буде прихваћен као и сваки други, да такви људи не буду посебно омаловажавани у друштву, да то постане нормално.

          Сатанин успех је на самом помолу. Како у нерелигијским круговима, тако и у религијским. Док се код нерегилиозних људи служи врло хуманим оправдањем које гарантује сваком човеку слободу, код религиозни људиствара погрешну слику о Богу који све прашта и прима себи све грешнике. То наравно није погрешно, али врло добро се ђаво труди да људи погрешно схвате ту Створитељеву љубав и толеранцију, и тако остану у уверењу да и након доласка к Створитељу ништа код себе не морају мењати већ да их тај исти Створитељ и даље воли и толерише им шта год учинили.

          Зато ћеш данас крајне неморалне мушкарце и жене чути како говоре да су и они верни Створитељу.

• Хомосексуалац - веран Створитељу?
• Жена која се слика гола у часопису - верна Створитељу?
• Порно глумица - верна Створитељу?
• Свингери - верници...

Сви иду у Цркву. Па зар на овај начин сатана неужива наносећи Створитељу овакву срамоту.

          Највећи апсурд је тај што се и сами хомосексуалци позивају на Библију. Позивају се на Христову љубав према човеку, и на људску љубав према ближњим како би и себе и друге уверили да је њихова перверзија утемељена на Христовој љубави и хришћанским начелима. Али не знају они што црква зна... Док год они чине такве гадости, Господ нема аргумената да их прими к себи, јер је то у суштој супротности ономе што је Христос за људски род, када је полност у питању, наменио.

          Земље, једна за другом, почињу легализовати хомосексуалне бракове. Људи то подупиру. Заправо, они само мисле да их подупиру, док је истина то да они заправо не желе бити проглашени заосталим и нетолерантним  тиме што ће их осудити. Видите ли шта ће човек све бити у стању да прогласи нормалним, само да неби био осуђен од друштва? Многи данас говоре да су хомосексуалци у реду, да су и они људи, да и они имају прав избора - а заправо им уопште није стало до њих као људи.

КАКАВ ЈЕ ВАШ СТАВ О ТОМЕ?

МОЈ ОДГОВОР ЈЕ:

          ПРОГЛАСИТЕ МЕ НЕНОРМАЛНИМ, ЗАОСТАЛИМ И НЕТОЛЕРАНТНИМ, ОСУДИТЕ МЕ, ОВДЕ НА ЗЕМЉИ У ДРУШТВУ. ЗНАМ ДА ЋЕ МИ ГОСПОД ОВО УЗЕТИ ЗА ДОБРО... ЈЕР ГОСПОД ЈЕ СТВОРИО МУШКО И ЖЕНСКО ЗА СПАСЕЊЕ И РАЂАЊЕ И ПРОДУЖЕЊЕ РОДА ЉУДСКОГ...

          НЕШТО СЕ НЕСЕЋАМ ДА ТО МОГУ НЕКИ ДРУГИ РАДИТИ, РОД ДРУГАЧИЈЕ ПРОДУЖИТИ...

Свештеник Милан Андрић

Речи Старог завета: "Што је Бог саставио, човек да не раставља."

Речи Апостола Павла: "Муж је глава жене као што је Христос глава Цркве."

ОБАВЕШТЕЊЕ:

ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЉУБОВИЈА

ОРГАНИЗУЈЕ ПОКЛОНИЧКО ПУТОВАЊЕ У МАНАСТИР

ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ У ЂУНИС

Полазак:   13.октобра 2013 г.  у 06 часоваиспред храма у Љубовији

Први дан обилазак: Манастир Ваведење - Жича - Љубостиња - Ђунис

Други дан обилазак: Ђунис - Прерадовац - Калинић - Света Петка Стубалска

Повратак:   14.октобар 2013 г. у вечерњим сатима

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ ЈАВИТИ СЕ НА ТЕЛЕФОНЕ:

063/437-688 или 065/437-6-888

Највећи скуп у историји Српске Православне Цркве

Од 4. до 9. октобра ове године у Београду, Нишу и Подгорици ће се догодити највећи и најрепрезентативнији скуп у историји наше помесне Цркве

Позиву Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја да узму учешће у Централној, а уједно и завршној, свечаности обележавања 1700-годишњице Миланског едикта већ су се одазвали предстојатељи и високи представници помесних Православих Цркава, на челу са Његовом Свесветошћу Патријархом васељенским и цариградским г. Вартоломејем, Његовом Светошћу Патријархом јерусалимским г. Теофилом, Његовом Светошћу Патријархом московским г. Кирилом, Његовим Блаженством Архиепископом кипарским г. Хризостомом и Његовим Блаженством Архиепископом варшавским г. Савом. Поред изасланстава Православних Цркава, Централној прослави 1700-годишњице Миланског едикта ће присуствовати и представници источних дохалкидонских Цркава, затим висока делегација Ватикана са представницима Римокатоличке Цркве из региона, челници Цркава Реформације, као и различитих хришћанских организација и удружења из Европе и света.

Долазак високих гостију очекује се у петак, 4. октобра, када ће уследити први сусрети са нашим Патријархом г. Иринејем и архијерејима. Београђани ће јединствену прилику да поздраве православне патријархе, архиепископе и друге госте имати прилику у суботу, 5. октобра у 9 часова, када ће у Саборном храму бити служена Доксологија. Потом ће уследити званични пријеми и разговори са Патријархом г. Иринејем и српским архијерејима, као и са највишим представницима власти Републике Србије.

Централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, када ће у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, бити служена света архијерејска Литургија којом ће началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних Православних Цркава. Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј ће, том приликом, госте одликовати орденом Светог цара Константина Великог. Очекује се да ће, поред највиших државних представника Републике Србије, у родни град Светог и равноапостолног Цара Констатнина Великог допутовати и представници држава из региона, као и амбасадори акредитовани у нашој земљи и најважније личности из јавног и културног живота наше земље. Србија и Ниш ће, тог дана, бити својеврсни центар хришћанства целог света.

У понедељак, 7. октобра, гости Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја ће, заједно са својим домаћином, боравити у Подгорици, где ће бити освештан нови Саборни храм посвећен Христовом Васкрсењу, да би сутрадан, 8. октобра, у Београду, после помена блаженопочившем Патријараху Павлу у манастиру Раковици, посетили изложбу Академије Српске Православне  Цркве за уметности и консервацију, а у вечерњим часовима, у Народном позоришту присутвовали премијери опере „In hoc signo!“.

Српска Православна Црква позива своју духовну децу и све људе добре воље да својим присуством постану учесници овог највећег хришћанског сабрања у нашој историји.

МИЛАНСКИ ЕДИКТ 313 – 2013, СРБИЈА

Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики (владар западног дела Римског царства) и Лициније (владар источног дела Римског царства) у Медиолану (данашњи Милано) 313. године.

Миланским едиктом прекинут је тровековни прогон хришћана, враћена им је отета имовина и дозвољено да јавно исповедају своју веру, а да за то не сносе никакве последице.

Roman persecution Christian Turning Points

Милански едикт имао је своју значајну претходницу у Едикту о толеранцији који је 311. године у Никомедији прогласио цар Галерије. У њему се даје опрост хришћанима који су “следећи своје хирове, били обузети лудошћу, те се нису покоравали древним обичајима.“

Миланским едиктом, којим је омогућено да „свако верује како му срце хоће“, хришћанство добија стабилан ослонац и тачку из које може да настави развој, па је само неколико деценија касније (380. године), под царем Теодосијем Првим Великим, постало и државна религија.

Constantine Christian Turning Points

Године 2013.  у Србији се обележава 17 векова од потписивања Миланског едикта.

Град Ниш, као родни град Константина Великог, представља најпогодније место у коме ће бити организована централна послава овог јубилеја у нашој земљи.

Прослављена храмовна слава - ПРЕОБРАЖЕЊЕ (19.август)

Црква посвећена Светом Преображењу Господњем из Љубовије данас је са својим многобројним православним верницима прославила истоимену славу, као успомену на догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе.

     После литургије одржано је причешће верника, а затим и литија у поорти цркве. Ове године домаћин славе био је Арсен Степановић, из Љубовије, које су по освећењу жита, грожћа и славског колача и након њихове поделе присутнима, присутне позвао у свечану салу храма на даљи ток прославе. Присутнима који нису прислуствовали даљој прослави у свечаној сали су подељени сендвичи и пиће.

О ПРЕОБРАЖЕЊУ:

     Догађај на гори Тавор када је Исус Христос показао део своје божанске славе. Тада је Христос, како каже јеванђељско предање, први пут пред одабраним ученицима Петром, Јаковом и Јованом показао своју божанску природу препоручивши им да чувају пеображењску тајну до Васкресења и не клону духом у данима његовог страдања.
     За хришћански свет смисао живота је вера у васкрсење, а тајну свог васкрсења Христос је први пут објавио својим ученицима на Тавору, па отуда и значај празника Преображења за православно хришћанство.
     Предање каже да да је Исус Христос био унапред свестан да ће страдати за спасење људског рода и да је своје најближе ученике позвао да буду сведоци славе његове пре страдања на Голготи.
     У православним храмовима се на Преображење износи и благосиља нови род грожђа, које се према српском обичају, први пут једе на овај празник.
Сматра се и да је Преображење дан када се посљедњи пут купа у рекама, јер се за овај празник везује и смена годишњих доба.
     Преображење спада у ред Господњих празника, означен је црвеним словом и непокретни је празник.

Вече поезије Јована Дучића у част рођења Св.Јована Крститеља

          У препуној сали парохијског дома одржано је вече поезије у извођењу глумаца Аматерског позоришта "Александар Јоковић" из Љубовије, a повод за ово је данашњи празник Ивањдан, дан када се родио Свети Јован пророк, Претеча и Крститељ.

Уводни део вечери:

ИВАЊДАН је празник рођења Светог Јована Крститеља, пророка и Претече. Рођен је шест месеци пре Господа Исуса Христа, као дете молитве, од престарелих родитеља Захарија и Јелисавете. У животу Св.Јована све је било чудно - рођење, храна, одећа и васпитавање у суровој јудејској пустињи. Када га је Бог ословио у пустињи, одлази међу људе и почиње да у њиховим душама припрема стазе за долазак Спаситеља. Празник је установљен у IV веку, након успостављања Божића.

Колико је овај празник поштован од давнина, види се полисти химнографа који су писали Црквене песме за њега: Дометије (IV век), Анатолије (IX век), Св.Андреј Критски, Св.Јован Дамаскин, монахиња Касија и византијски цар Лав Мудри.

У нашем народу постоје многи обичаји који се везују за Ивањдан. О Ивањдану плету се венци од ивањског цвећа, и њима се ките стаје, а уочи тог дана, чобани пале брезове лиле (ватре), па обилазе торове и овце где чувају стоку, а затим се пењу на висове и играју свакојаке игре око пободених ватри. Плетењем венаца жели се рећи да је природа у развоју дошла до своје највише тачке (средина лета), и да се тим венцима природа овенчава. Ти венци уједно подсећају и младе да размишљају о свадбеним венцима. Девојке у венце ставе црвену ружу. Мисли се да је Ивањдан толико велики празник да се сунце три пута заустави тога дана.

          Глумци аматери су за ово вече изабрали песме великог српског песника Јована Дучића из његове посхумно објављене збирке песама "Лирика". Ова збирка је објављена дан након смрти славног песника.