уторак, 9. август 2016.

Свети великомученик Пантелејмон (9. август)

Свети великомученик Пантелејмон рођен је у Никомидији од мајке хришћанке и оца
незнабошца. Већ сасвим млад постао је лекар, а свештеник Ермолај крстио га је и научио вери Хриетовој. Пантелејмон – што значи свемилостиви, излечио је чудотворно, именом Христовим, једнога слепца кога су други лекари узалуд покушавали да излече и тада га они, из зависти, пријаве као хришћанина. Светитељ је изашао пред суд цара Максимијана где је такође излечио једног узетог човека од дуготрајне болести што је многе незнабошце привукло хришћанству. Осудили су га и све муке подносио је мирно и трпељиво уз помоћ Господа коме се усрдно молио. Осуђен је на посечење мачем заједно са свештеником Ермолајем. Пострадао је врло млад, 9. августа (27. јула по старом календару) 304. године, под неком маслином која се потом цела окитила плодовима. Његове мошти постале су целебне, а име светог Пантелејмона призива се при водоосвећењу и јелеосвећењу заједно са светим Ермалајем и остлим бесребреницима и чудотворцима. Најлепши храм посвећен овом светитељу налази се на Светој Гори.

понедељак, 8. август 2016.

Св. великомученица Параскева - ТРНОВА ПЕТКА (08.август)

Ова преподобномученица Параскева живљаше у време цара Антонина. Она се роди у Риму од
хришћанских родитеља Агатона и Политеје који ревносно држаху заповести Господње. Пошто беху бездетни они се непрестано мољаху Господу да им да једно дете. А Господ који твори вољу оних који Га се боје дарова им женско чедо, коме они на светом крштењу дадоше име Параскева, пошто се роди у петак.

Од малена посвећена Богу, Параскева би од мајке своје научена хришћанској вери и одгајена у њој. А када се научи књизи, света Параскева стално читаше Свето Писмо. Бавећи се пак много у цркви, она се одаваше светој молитви.

Када светој Параскеви умреше родитељи, она све своје имање раздаде сиромасима, па се замонаши. Као монахиња она још са већим жаром ревности проповедаше веру у Христа, јединог истинитог Бога, и многе незнабошце приведе Господу Христу, иако у то време Христова вера беше крваво гоњена од римских власти. Неки злобни Јевреји оптужише свету Параскеву цару Антонину због проповедања забрањене вере, говорећи: једна жена по имену Параскева проповеда Исуса, сина Маријина, кога претци наши распеше.

Чувши то, цар нареди да Параскеву доведу пред њега. Посматрајући је, цар би поражен и одушевљен њеном мудрошћу и лепотом. И рече јој: девојко, ако пристанеш на мој предлог и принесеш жртву боговима, постаћеш наследница многих дарова и добара; ако пак не пристанеш, знај, предаћу те на многе муке. – На то светитељка неустрашиве душе одговори цару: Не било тога да се икада одрекнем Христа Бога мога! Јер, као што каже пророк Јеремија, богови који не створише небо и земљу, истребиће се са земље.

Запаливши се јарошћу, цар нареди да се усија гвоздени шлем и метне на главу светитељки. То би учињено, но светитељка остаде неповређена, јер је сачува божанска роса. Због овог чуда многи незнабошци тог часа повероваше у Христа. – Затим нареди цар да се велики казан напуни зејтином и смолом, па да то проври на јакој ватри. Када то би урађено, цар баци светитељку у тај казан. Светитељка стајаше усред казана неповређена. Гледајући је тако неповређену, цар јој рече: Параскево, попрскај ме тим зејтином и смолом, да видим да ли пеку. – Светитељка захвати руком зејтина и смоле и баци цару у лице, и овај одмах ослепе. Ослепевши, цар стаде громко запомагати: Смилуј се на мене, слушкињо Бога истинога, па ћу и ја поверовати у Бога кога ти проповедаш. – Света мученица се помоли Богу и поврати вид цару. Стога поверова у Христа цар и сви телохранитељи његови, и примише свето крштење у име Свете Тројице.

Изишавши из Рима, света Параскева прохођаше градове и села проповедајући Еванђеље Господа Христа. Тако дође у један град у коме беше кнез неки Асклипије. Изведена пред њега, она призва име Господа Христа, прекрсти се и изјави да је хришћанка, и објави да је Христос Бог неба и земље. Када то чу, кнез Асклипије се смути, па је посла к једној страшној змији која живљаше изван града у пећини, којој обично бацаху осуђене на смрт да их поједе. Када света мученица дође тамо, змија је угледа, па страховито зашишта, и отворивши уста испусти много дима. А светитељка приближивши се змији рече: „Дође, о звери, гнев Божји на тебе!“ И дунувши на змију она је закрсти. Јекнувши страховито, змија пуче на два дела, и црче. Видевши ово чудо, кнез и сви што беху с њим повероваше у Христа.



Отпутовавши одатле, светитељка дође у други неки град, у коме кнезоваше неки кнез Тарасије. Када овај дознаде за светитељку, изведе је преда се на суд. И упита је о вери. Она изјави да је хришћанка и да је Христос истинити Бог. Кнез је због тога баци у један котао пун зејтина, смоле и олова, па нареди те запалише ватру испод котла. Но анђео Господњи сиђе и расхлади котао и све у њему, те тако мученица Христова остаде неповређена. И на многе друге муке стави је овај бездушни тиранин, али не могаде поколебати чврсту веру њену. Стога јој напослетку одсече чесну главу њену, и победоносна душа блажене одлете у вечне обитељи небеске.

четвртак, 4. август 2016.

Блага Марија (04.август)

Блага Марија је један од празника Српске православне цркве који се празнује 4. августа (по Григоријанском календару).

Овај дан је заправо спомен на Марију Магдалену. Она је била родом из горских предјела Сирије, око града Магдале, због чега је и добила име Магдалена. У својој младости је била грешница али ју је Исус избавио од гријехова. Касније је постала његова ученица, пратила га је и слушала његове проповједи. Након Христовог васкрсења, она постаје проповједница, путује и у Рим да цару Тиберију црвеним јајетом објасни Христово васкрсење. Том приликом, она је пред царем оптужила прокуратора Понтија Пилата, који није хтио да заштити Исуса, него му је невином изрекао смртну казну. Касније је Пилат лишен свог високог достојанства и прогнан је у западну Европу, гдје је и скончао. Из Рима је Марија Магдалена отишла у Ефес, код апостола Јована Богослова и ту је након неког времена умрла.

Блага Марија је, по народном веровању, сестра Громовника Илије (светог Илије). Празник посвећен Благој Марији је и Епархије будимљанско-никшићке и многих других православних институција.