Хуманитарна организација "Царитас" из Шапца и епархија шабачка у четвртак 30.децембра, у сарадњи са Азбуковачким намесништвом, поделили су 400 новогодишњих пакетића за децу од првог до четвртог разреда основних школа, а који су били угрожени у недавним поплавама. Пакетиће су добили ђаци из Црнче и ђаци из Љубовије, а уручили су им свештеници у свечаној сали Љубовијског храма.

 ђаци у свечаној сали љубовијске порте

 ђаци, свештеници и челници љубовијске општине испред улаза у храм

Захваљујемо се донаторима из "Царитаса" и епархији шабачкој на овим новогодишњим пакетићима за нашу децу и надамо се да ће бити још овако дивних гестова.

 Никола Мирликијски (грч.Νικόλαος — Николаос), познат и као Свети Никола Чудотворац, био је епископ Мире Ликијске у малој Азији (тада Римско царство, данашња Турска).
Живео је у 4. веку у граду Мира. Био је познат по томе што је тајно давао људима новац. Социјализам је увео уместо њега Деда Мраза, који је доносио дарове деци за Нову годину. У САД је постао познат Николин „рођак“ Санта Клаус. Николу тамо зову Санта Клаус (енгл. Santa Claus) што је скраћено од Санта Николаус (свети Никола на немачком).
У читавом хришћанству се поштује као светитељ и чудотворац. Свети Никола је заштитник морепловаца, трговаца, стрелаца, деце, и студената по целом хришћанском свету: на Истоку и на Западу. Заштитник је и државама Грчкој, Русији, Македонији и Србији. Такође свети Никола је у Србији и Македонији најчешћа слава.

Хришћани верују да је Свети Никола чудотворац и да се многа чуда дешавају од његових чудотворних моштију из којих непрестано избија свето миро, којим се лече болесници. Овај светитељ је спашавао насукане и изгубљене бродове, па се сматра заштитником морепловаца. Због тога га морепловци често позивају при опасним ситуацијама или бродоломима. На овај датум су све лађе, где год се налазе, бацале своја сидра и до сутрадан мировале, одајући славу овом светитељу. Данас се уочи празника често заустављају лађе док се морнари помоле светитељу и онда настављају пут. Својим чудесним моћима свети Никола помаже сваком ко му се обрати за помоћ у болести, немоћи и душевној патњи. Уз помоћ његове молитве слепима се враћа вид, хроми проходају, а глувима се враћа чуло слуха.
Празнује се као дечији празник по католичким земљама Европе, нарочито у Немачкој, Холандији и Белгији, али и у Словенији и Хрватској и многим другим земљама света; тада деца добијају поклоне уколико су била послушна. Заштитник је града Амстердама и државе Русије.
Свети Никола је заштитник морепловаца, рибара, бродова и пловидбе. Такође је заштитник многих градова и лука (посебно у Грчкој и Италији). У грчком фолклору Свети Никола се описује као „господар мора“. У модерној Грчкој и Србији он је један од најпоштованијих светитеља. Такође он је заштитник државе Грчке.

СВИМА КОЈИ СЛАВЕ ОВАЈ РАДОСТАН ПРАЗНИК ПОСВЕЋЕН СВЕТОМ НИКОЛИ ЖЕЛИМО СРЕЋНУ СЛАВУ!!!

Слике са поклоничког путовања 23.10.2010

Црква Светог Преображења из Љубовије и њени верници били су на једнодневном поклоничком путовaњу и том приликом су обишли манастир Студеницу, и Жичу, цркву Св.Петке као и нашу најпознатију бању, Врњачку бању.

манастир Студеница

Манастир Студеница је један од највећих и најбогатијих манастира Српске православне цркве. Налази се 39 km од Краљева, а основао га је Стефан Немања 1190. године.

Утврђени зидови манстира окружују четири цркве: Богородичну цркву и Краљеву цркву (цркву светих Јоакима и Ане), обе изграђене од мермера, цркву Никољачу (цркву светот Николе) и још једну цркву, очувану у темељима. Манастир је познат по својој колекцији фресака из 13. и 14. века.

УНЕСКО је 1986. уврстио Студеницу у листу Светске баштине.

манастир Жича

Манастир Жича је манастир Српске православне цркве који се налази у близини града Краљева. Манастир, заједно са Црквом светог успења је саградио први краљ Србије, Стефан Првовенчани. Манастир је уништен у 13. веку, али је поново саградио краљ Стефан Милутин почетком 14. века.

црква Св. Петке - Параскеве

Храм Св.Преображења, Љубовија

Видео снимак љубовијског храма посвећеног св.Преображењу преузет са сајта www.mladica.com

Vladika u poseti ugroženom stanovništvu Ljubovije

Njegova Svetost vladika šabačke eparhije, g-din Lavrentije, posetio je danas Ljuboviju kao i njeno ugroženo stanovništvo, uz prisustvo arhijerejskog zamenika proto-jereja Mirka Vilotića, iz Šapca, kao i arhijerejskog namesnika Azbukovačkog namesništva g-din Dragana Sekulića i starešine hrama, g-din Milana Andrića.
Vladika Lavrentije je uz prisustvo ova tri sveštenika prvo obavio sastansk sa čelnicima Ljubovijske opštine, a zatim je obišao kompletno ugroženo područje i njegovo stanovništvo na našoj teritoriji.
Na sastanku koji se održao u prostorijama opštinske uprave Ljubovije, vladika je obećao da će pomoći grad sa novčanom pomoći.

Додајте натпис

Данас је Аранђеловдан, слава многих Срба

АРАНЂЕЛОВДАН - СВЕТИ АРХАНГЕЛ МИХАИЛО (21.новембар) по бројности свечара на другом месту слава код Срба, иза Никољдана. Овај дан установљен је као празник Арханђела Михаила у време Силвестера I Римског (314-335) и Патријарха Александра Александријског (†326). Изабран је новембар, јер се зна да је Бог стварао свет на овај дан у марту, а како има девет чинова анђелских, почасни девети месец од марта до новембра посвећен је Арханђелу Михаилу. Арханђел Михаило је први међу Анђелима, и војвода анђелске, небеске војске. Кад је ђаво, Луцифер, отпао од Бога и са собом повукао један број Анђела, први му се успешно успротивио. Сабрао је преостале акфеле, организовао их на принципу једномислија, једнодушности, љубави, као и на апсолутној послушности нижих чинова према вишим и светој вољи Божијој.

Аранђеловдан се прославља исто као и све друге Крсне славе, припремом славског колача, кољива и вина, и освештањем које обавља свештенство Цркве. У народу постоји погрешна традиција да славари не спремају жито (кољиво) за Аранђеловдан, јер кажу да је Арханђел Михаило "живи светац". Не постоје "мртви свеци". Сви светитељи су живи, јер у Богу нико не може бити мртав, пошто је Бог - Бог живих а не мртвих. Поред тога, жито представља жртву Богу, и невезано за светитеља, спрема се за све Крсне славе, без изнимке и разлике. Исту ту жртву приносимо Богу и на парастосима, а она представља знак и веру у опште Васкрсење. Нажалост, многи и поред упозорења Цркве на погрешну праксу неспремања жита, и даље настављају по своме, јер су "тако радили и њихови очеви".

СИМБОЛ ВЕРЕ

Верујем у једнога Бога, Оца, Сведржитеља,
Творца неба и земље и свега видљивог и невидљивог; И у једног Господа Исуса Христа, Сина Божијег, Јединородног,
од Оца Рођеног пре свих векова;
Светлост од Светлости, Бога истинитог од Бога истинитог,
рођеног, а не створеног, Јединосуштног Оцу, кроз Кога је све постало. Који је ради нас људи и ради нашег спасења
сишао са небеса и оваплотио се од Духа Светога и Марије Дјеве и постао човек. И Који је распет за нас у време Понтија Пилата, и страдао, и погребен,
и Који је васкрсао у трећи дан по Писму,
и који се вазнео на небеса и седи са десне стране Оца,
и Који ће опет доћи са славом да суди живима и мртвима,
и Његовом Царству неће бити краја. И у Духа Светога, Господа Животворнога,
Који од Оца исходи
и Који се заједно са Оцем и Сином поштује и слави,
Који је говорио кроз пророке. У једну свету, саборну и апостолску цркву; Исповедам једно крштење за опроштење грехова,
чекам васкрсење мртвих и живот будућег века.
Амин.

Данас је слава Светог великомученика Георгија (Ђурђиц)

 

Св. великомученик Георгије - Ђурђиц

Празник Светог великомученика Георгија - Ђурђиц (16.новембар), слава или преслава многих српских места и породица. Празник Светог Георгија (Ђурђевдан) се слави 6.маја, а јесења слава је у спомен преноса моштију Светог Ђорђа (Георгија) из Никомидије у Лиду палестинску.
Овај свети мученик пострада за Христа и веру хришћанску 303 године, по наређењу цара Диоклецијана, који је прогонио хришћане. Би му одсечена глава. Пред смрт своју, он распрода своје имање и раздели га сиромасима, а свог верног слугу, замоли да по његовој смрти узме његово тело и пренесе га у Палестину, у родно место његове мајке и слуга изврши последњу господареву жељу. За време цара Константина Великог, у Лиди би сазидан храм у част и славу светог Георгија. Сазидаше га побожни хришћани, а приликом освећења тог храма, пренете су мошти овог светитеља и ту сахрањене. Многа чудеса су се дешавала и дешавају се и дан данас на његовом гробу, под дејством чудотворних моштију овог великомученика Христовог. Господ га је, због његове искрене и непоколебљиве вере учинио моћним да помаже свима који се нађу у невољи и који га искрено славе и призивају његово име.

Проскомидија

ПРОСКОМИДИЈА (грч: Προσκομιδή - приношење; жртвеник, предложеније, проскомидијарион, протезис, "мали олтар"), у Православном храму, део олтарског простора: код мањих храмова је у облику нише, а код већих - просторија (некада, у појединим случајевима била је одвојена иконостасом), северно од часне трпезе за похрањивање богослужбених предмета, чување и припрему часних дарова за чин Евхаристије, такође и као жртвеник на коме се спремају, освећују часни дарови (поред жртвеника је умиваоник над којим свештеник пере руке пре богослужења).

Према тумачењима, символично представља Витлејем и пећину - место Рођења Христовог, такође и јасле новорођеног Христа, али и Голготу на којој је распет. Први део Литургије Јована Златоустог и Василија Великог јесте припрема просфоре и вина - часних дарова за Литургију и Евхаристију. Између осталог, проскомидија символизује обред представљања безгрешног зачећа и Христове назаретске године живота (због чега се, у олтарском простору врши при затвореним дверима иконостаса навученој катапетазми - изван погледа верних, као што је и прво време Христовог живота протекло незапажено од његових савременика). 

 

Исецање више Агнеца,
припрема за Литургију пређеосвећених дарова

Ток проскомидије

Уливање вина у путир

Свештеник који ће тог дана служити Литургију, улази у храм и чита пред иконостасом молитве, целива иконе и улази у олтарски простор. Ту целива Свето Јеванђеље, престо, облачи свештене одежде, пере руке и одлази у северну одају олтарског простора. Стаје пред жртвеник, узима прву просфору и копље и осењује је крсним знаком. Читајући молитве из књиге пророка Исаије о Христу, исеца Агнец из средишњег дела, ставља га на средину дискоса, расеца са доње стране унакрсно, а са горње стране пробада копљем. Потом улива вино и воду у путир, и из друге просфоре вади троугласту честицу у част Пресвете Богородице Марије, и ставља десно од Агнеца на дискос. Из треће просфоре вади девет чесица, у спомен: пророка, Апостола, светих отаца, мученика, преподобних, бесребреника и других, и ставља лево од Агнеца, у три реда. Из четврте просфоре вади честице за живе, из пете за упокојене чланове Цркве, и ставља са доње стране Агнеца. У току Литургије, Агнец након призива Светог Духа, постаје Тело Христово, и заједно са вином које је постало Крв Христова, употребиће се за Причест свештеника и верних. Остале честице се после Причести стављају у путир, где се налази још Крви Христове, да би Крв очистила све грехе оних чија имена је свештеник споменуо током вађења честица. Након тога, свештеник благосиља кадионицу, кади звездицу и ставља је на дискос. Потом кади покрове, ставља их преко дискоса и путира, и све заједно прекрива воздухом. Уз све то, говори молитве Богу да прими тако припремљене дарове, и да помене оне који су принели те дарове. На крају проскомидије, свештеник кади олтар и цео храм.

Символика обреда проскомидије условила је иконографски програм самог простора у храму где се врши, с темама које истичу време пре Оваплоћења Христа (Логоса) и његове искупитељске жртве.

Ако Свештеник служи без ђакона, не говори ђаконове речи на Проскомидији, и на Литургији пред Јеванђеље, нити његове речи. Говори само јектеније и оно што је у чину изложено. Ако више свештеника саборно служи, чин Проскомидије врши само један од њих, а остали служитељи не говоре ништа засебно од Проскомидије, осим што помињу имена живих и преминулих Православних Хришћана.

ИКОНОСТАС

ИКОНОСТАС (грч: εικονοστάσιο: είκών - слика и στάσις - положај), дрвена, камена, зидана, ређе метална преграда, украшена иконама која дели наос цркве од олтарског простора, односно одваја простор намењен посвећенима од оног у коме се током богослужења налазе верници, чинећи у символичном смислу границу између два дела недељиве Цркве - видљиве и невидљиве, земаљске и небеске; преграда која символизује одвојеност "горње одаје" у коју се Исус Христос са Апостолима склонио од света током Тајне вечере. 

ИКОНОСТАС

Освећење

Иконостас се, као и све иконе, освештава молитвама свештеника или Епископа и кропљењем светом водом. Пре освећења, свете иконе, иако су већ и посвећене Богу и божанском, иако су у неком смислу већ освећене захваљујући свом духовном садржају и смислу, ипак остају само дела људских руку. Чин освећења очишћује та дела људских руку и преноси им Црквено прихватање и благодатну силу Светога Духа. 

Освећени иконостас због тога није само објекат молитвеног созерцања, него и објекат саме молитве. Ка ликовима на иконостасу, верујући се обраћа с прозбама за земаљске и духовне потребе и према мери вере и Божијег промисла, добија оно што тражи. Између верујућих и светитеља, изображених на иконостасу, успоставља се жива веза узајамног општења, која није ништа друго до веза и општење небеске и земаљске Цркве. Небеска, тријумфална Црква, представљена иконостасом, указује делатну помоћ земаљској, војујућој или странствујућој Цркви (како се обично назива). 

Не треба само речима да се моли, него и умом. Не само са умом, него такође и срцем.

Тако да ум чисто и јасно схвати шта речи исказују, а срце да саосети оно што ум покреће.

Све заједно је права молитва.

Теофан Затворник 

Поклоничко путовање у Студеницу

 

Црква Светог Преображења из Љубовије организује једнодневно поклоничко путовaње у манастир Студеницу.

Успут ће се обићи и манастир Жича, Црква Св.Петке као и Врњачка бања.

Полазак је у суботу 23.октобра 2010.године. испред Храма у 05ч, а повратак истог дана у вечерњим сатима.

За све информације јавити се старешини Храма, Милану Андрићу на телефон: 065/4376-888

Недалеко од десне обале реке Дрине, у равничарској котлини коју заобилази диван ланац планина:са севера Мачков Камен и Соко Град, са истока и југоистока Бобија и Медведник, а пред самом Љубовијом-Немић и Баурић налази се варошица Љубовија. Налази се на 193.метру надморске висине. Љубовија је некада била крај саме реке Дрине (то се место сада зове Стара Љубовија). Љубовија се први пут помиње 1835.године. После катастрофалне поплаве 1896.године варошица је премештена у Јабучје (данашње место). После изградње данашње варошице ондашњи срез Азбуковачки је 1927.године даровао плац за градњу цркве. Први (1)март 1928.године је један велики историјски догађај: тога дана на свом збору, целокупно грађанство варошице Љубовије са представницима околних села-Читлука, Лоњина и Д.Буковице, једногласно је прихватило предлог свог пароха о.Александра В.Козлова о подизању Св.Богомоље у Љубовији (Од 110.пуноправних гласача варошице Љубовије само је један био против подизања цркве). 

Дана 22.октобра 1932.године Епископ Михаилоосвећује камен темељац за будући храм Љубовијски. Храм се зида од гранитног камена који се вади у непосредној близини у каменолому „Крш“.Због солидне градње и скупог материјала и скупих радова градња траје пуних седам година. Храм је освећен пред сами рат, 21.септембра 1940.године, а осветио га је епископ Др.Симеон. Пројекат за овај храм урадио је Василије Андросов, пореклом Рус, архитекта при Министраству грађевине. Иконостас од словенског храста,а резбарио га је инвалид Редкин, а иконе је сликао Иван Дикеј. Извођач радова је био Драгомир Томић из Грачанице,а надзорни орган инжињер Борис Теплов.У 1968.години исликано је 15. зидних икона ал-секо технике. Сликао их је проф.архимадрит Никодим Бркић из Земуна. У јулу и августу 1975.године храм је покривен бакарним лимом.

Обележена слава Љубовијског Саборног храма

Светом архијерејском литургијом, коју су у Саборном храму служили, Илија Митрић, протојереј, Раде Марковић, координатор епархије шабачке и Немања Павловић, свештено име Нифонт, јеромонах, јуче је у Љубовији обележено Преображење Господње, крсна слава храма.

Празник је посвећен сећању на догађај Христовог преображења на гори Тавор када он најављује своје потоње страдање и славу.

Након литургије, oсвештано је грожђе и настављено са обележавањем славе ломљењем славског колача... Домаћин ове године био је Радиша Ђуричић(1988), родом са старе Љубовије.
На овој свечаности подељен је и велики број "захвалница" Љубовијског храма са угодним поклонима (иконама светаца), које је лично уручио старешина храма, Милан Андрић, а исто тако је подељено и пар "грамата" које је лично потписао епископ шабачки, г-дин Лаврентије, а уручио старешина храма.

Након овога породица Ђуричић је позвала све госте у свечану салу храма на свечани ручак поводом данашње славе, Св.Преображења.

 јеромонах Нифонт (Немања Павловић)

млади домаћин славе, Радиша Ђуричић

 

 j

Освећење храма на Врхпољу

Дана 24-ог јула. са почетком у 08 часова,одржано је освећење цркве на Врхпољу, посвећене Светом Пророку Јеремији.
Свету архијерејску литургијуи освећење цркве обавио је владика шабачке епархије г-дин Лаврентије, уз саслужење Азбуковачког свештенства.
Владика Лаврентије је овом приликом,обраћају ћи се верницима након литургије, изразио своју велику радост због изградње цркве и њеног освећења.
Након свете литургије, владика Лаврентије унапредио је у чин протојереја старешину цркве Анђелка Ковачевића,изражавајући ми признање за напоре које је уложио око градње цркве.

храм и парохијски дом 2010.год.

храм и парохијски дом 2010.год.

храм 2010.год.

храм 2010.год.

унутрашњост храма

храм, градња парохијског дома иза храма

храм, градња парохијског дома иза храма

храм и стара капеларница