ИКОНОСТАС

ИКОНОСТАС (грч: εικονοστάσιο: είκών - слика и στάσις - положај), дрвена, камена, зидана, ређе метална преграда, украшена иконама која дели наос цркве од олтарског простора, односно одваја простор намењен посвећенима од оног у коме се током богослужења налазе верници, чинећи у символичном смислу границу између два дела недељиве Цркве - видљиве и невидљиве, земаљске и небеске; преграда која символизује одвојеност "горње одаје" у коју се Исус Христос са Апостолима склонио од света током Тајне вечере. 

ИКОНОСТАС

Освећење

Иконостас се, као и све иконе, освештава молитвама свештеника или Епископа и кропљењем светом водом. Пре освећења, свете иконе, иако су већ и посвећене Богу и божанском, иако су у неком смислу већ освећене захваљујући свом духовном садржају и смислу, ипак остају само дела људских руку. Чин освећења очишћује та дела људских руку и преноси им Црквено прихватање и благодатну силу Светога Духа. 

Освећени иконостас због тога није само објекат молитвеног созерцања, него и објекат саме молитве. Ка ликовима на иконостасу, верујући се обраћа с прозбама за земаљске и духовне потребе и према мери вере и Божијег промисла, добија оно што тражи. Између верујућих и светитеља, изображених на иконостасу, успоставља се жива веза узајамног општења, која није ништа друго до веза и општење небеске и земаљске Цркве. Небеска, тријумфална Црква, представљена иконостасом, указује делатну помоћ земаљској, војујућој или странствујућој Цркви (како се обично назива).