Освештан темељ Спомен дома у Селанцу

У недељу 12. маја, обављено је освећење спомен-дома у Селанцу.

Свету литургију служили су:
- протојереј ставрофор Стојадин Павловић, директор Патријаршије;
- Милош Андрић, протојереј ставрофор;
- Драган Секулић, протојереј ставрофор, Архијерејски намесник Азбуковачки;
- Небојша Миловановић, протојереј;
- Боривоје Симић, протојереј;
- отац Георгије, јеромонах.

Освећењу је присуствовало око 300. верника.

Црквена општина се посебно захваљује на помоћи удружењу "Мачков Камен" који је и дао иницијативу за градњу овог спомен-дома.

Посебан гост на освећењу био је др.Томислав Бранковић, начелник у канцеларији вера (www.vere.gov.rs)

Присутнима се обратио др.Влајко Пановић, специјалиста психолошке медицине, говором:

Сви ми потичемо из детињства, то је онај период кад знамо мало а желимо много па се још томе и радујемо превише. па онда неки од нас жељни знања и новина крену низ Дрину, па се неки зауставише у Зворнику, Бањи Ковиљачи, Лозници, широм Мачве, Поцерине до Шапца. Неки опет ношени чежњом за недостижним одоше до Београда а неки онда авионима широм у свет, од Европе до Русије, Канаде, Америке... А онда прођу године а ми пуни знања, животног искуства препуни чежње враћамо се уз Дрину да нађемо детиње стопе на песку око Дрине, обливене крвљу разбијених прстију о камење азбуковачког крша. Враћамо се изворима не би ли повратили радост одрастања, али понекад проћелави, заобљених стомака али непомућених погледа пуних оне исконске жеље за повратком, овај пут обнављајући гробља предака о задушницама али и неговање рођаштва кроз реминисценције догађаја из тог детињства због кога смо отишли у свет. Добро је да бар и на овај начин будемо у контакту како са нама који смо отишли тако и са вама који сте остали. Ево нас данас окупљени око цркве и школе, оних установа које смо носили кроз свемирске просторе нашег одрастања пуни енергије, воље и елана да обновимо сећања на распета детињства, разбијене носеве соридавањем низ кршевите  стране наших врлети. Данас некако посебно искупљујуће срећни нудимо себе да обновимо трагове памћења али и да направимо ову заједничку кућу, конак где ћемо попити љуту, окрепити се из чанка пуног младог кајмака и вруће проје кад се са разних страна нађемо поново окупљени питајући се... Јеси ли то ти, мало си ми се угојио, никад те не бих познао... Ма хајде важно је да смо поново ето ту на окупу код школе на овом великом фудбалском терену, да се порвемо ко је јачи и бржи. Да али то не иде сад надеју нам стомаци. Ма чуј ипак је боље да се прекрстимо и наздравимо. Добро ми дошли и боље вас нашли. ЖИВЕЛИ СЕЛАНЧАНИ

др.Влајко Пановић