![](https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhi99_DcqeVMZ1BWTXl2CDE4GsolvqJVfyjliAWT9GnLM_xos8hcm97WHuamq5s9mbgjutvv2GTRdLI1_rFRlDMJKE9uFCOth6Hrn1fE8S6srBYJ58EvCrR2upLy4ZNJnz4PGfBdx2u80A/s320/Sv.apostol-Marko_31.jpg)
О њему, пре него што је постао апостол, не знамо готово ништа. Св. Петар га је поставио за епископа Пентапоља, а потом чувене Александрије, где је мученички пострадао 68. године. Последње речи су му биле: У руке Твоје, Господе, предајем дух свој!
Светог Марка Александријска патријаршија слави као свог заштитника. Његове мошти су пренели Млечани у Венецију у деветом веку, где му је подигнута велелепна катедрала. Отуда је био и заштитник Млетачке републике. 1972. године мошти апостола су враћене у Александрију.
Данашњи празник није заповедан, неке породице славе своју крсну славу, има цркава и манастира, који га прослављају као свог небеског заштитника. Међу њима је и храм св. Марка на Ташмајдану у Београду, који је један од већих храмова код нас. Зидан је у периоду од 1931. до 1940, на месту старог од 1835. године. У иконографији се овај апостол увек представља са гушчијим пером у руци, како пише јеванђеље. Не ретко, крај њега је лав, са или без крила. Као свог патрона славе га писари, зидари, грађевинари и стаклари.
Нема коментара:
Постави коментар