Исповедник Владимир Станимировић, протојереј-ставрофор.
Исповест свештенства обављена уз присуство епископа шабачког, господина Лаврентија.
Проповед одржао Бранко Цветиновић, јереј, парох Грачанички.
Домаћин исповести парох II Љубовијски Драгољуб Стефановић, протојереј-ставрофор.
После ослужене пређеосвећене литургије приступило се исповести свештенства, а затим се приступило трпези љубави.
Текст проповеди
Крајни циљ нашег живота на земљи, по учењу наше свете Цркве је спасење душа наших - Царство небеско. Питамо се како се то може постићи? Одговор је: богоугодним животом очишћеним од греха. Сада се поставља и друго питање - како је могуће то постићи, знајући да је човек по својој слабој природи склон греху. Рекло би се да у човечијој природи постоје два различита бића; Једно би да чини добро, а оно друго вуче ка злу.
Падом у грехнаши прародитељи Адам и Ева су изгубили првостепени образ и подобије божије. Створени су да вечно живе, али су грехом изгубили првобитну бесмртност. Од пада у први грех човек је роб греху. Рођењем деца наслеђују извесне особине родитеља, тако се наслеђује и првородни грех наших прародитеља. Истина је да се тога греха ослобађамо у светој тајни крштења, али човек и после крштења мање више пада у грех, чини грех. За прање и очишћење грехова после крштења ослобађамо се на два начина. Прво благодаћу Пр.Духа коју смо примили у св.тај.миропомазања и друго нашим трудом и залагањем: постом, молитвом, искреним покајањем, благодаћу Божијој, а уз благодад Духа Свога можемо да се ослобађамо греха. Бог је из превелике љубави према нама страдао и васкрсао, да и нас спаси греха и васкрсне за живот вечни.
Но и поред Христовог учешћа у нашем спасењу, неопходно је и наше активно учешће у спасавању самога себе. Господ Исус Христ нуди нама спасење уз његову помоћ. Ако ми желимо његову помоћ, не одазивамо се. Он не жели да ради против наше слободе, поштује нашу слободну вољу "Ако неко хоће да иде за мном" каже Христос нека драговољно одлучи и пође. Он ће га радо прихватити и помоћи му. Он нуди помоћ али нас не приморава.
Но ако кренемо слободи по својој вољи за Христом, морамо се одрећи себе, одрећи се своје воље која је склона греху и потчинити своју вољу вољи Божијој и тек онда уз наш труд можемо постићи жељени успех.
Онај који потчини вољу своју вољи Божијој, узима крст свој и онда треба да иде за Христом и то увек и у свему. Садржај нашег крста су: болест, жалост, туга, бол и друга зла сваке врсте, као и многобројна страдања која нас прате на нашем животном путу. Ко све ово поднесе и претрпи, тај ће се спасти. Христос је добровољно носио свој крст, не ради себе, већ ради нас и нашега спасења. У ношењу нашега крста Господ Исус Христ је спреман да нам помогне, да нам олакша терет. Он је рекао: Иштите и даће вам се; трежите и наћи ћете; куцајте и отвориће вам се. Јер сваки који иште, прима; и који тражи, налази, и који куца створиће му се. "Христос је из љубави према нама претрпео: понижења, врађања, шамарање, бичевање и крсну смрт. Ми који хоћемо да идемо за Њим, морамо велику љубав према Богу и љубав према брату своме.
Ако и ми желимо себи мир и добра на земљи и вечни живот на небу, служимо и ми предано свим својим бићем Богу љубави, мира, истине и правде, својом преданом љубави и Богу и брату своме. Амин.
Нема коментара:
Постави коментар