За православне вернике сутра почиње
вишенедељни велики Васкршњи или Часни пост, који се завршава на празник
Васкрсења Исуса Христа - Васкрс, који се ове године прославља 16.
априла.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници славе увек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.
Први дан православног Часног поста је Чисти понедељак, који долази после Беле недеље, завршног дана Месопусне недеље, која је врхунац славља пред пост у који треба ући достојанствено и са што мање грехова.
Прва недеља поста зове се Чиста, а последња је Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордану, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушења која му је поставио Сотона. Пост није гладовање, ни запостављање трпезе, на којој у дане поста нема хране животињског порекла, већ је пре свега морални и етички чин и израз стварне љубави према Боги у Сину Божјем, који је својим страдањем и животом у вери успоставио вредности хришћанства.
Они који одлуче да испоштују правила поста, дужни су да једу посну храну, без меса и белог мрса, те да те дане проведу у молитви, праштању и покајању како би се припремили за причешће које је круна тог одрицања.
Пост у хришћанству не представља само одрицање од масне или мрсне хране, већ првенствено има духовну димензију - уздржавање од рђавих мисли, речи и дела, појачаној молитви, показивању милосрђа и чињењу добрих дела.
Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу празника.
Датум почетка Часног поста зависи од датума празновања највећег хришћанског празника Васкрса, који православни верници славе увек у недељу пуног месеца после пролећне равнодневнице.
Први дан православног Часног поста је Чисти понедељак, који долази после Беле недеље, завршног дана Месопусне недеље, која је врхунац славља пред пост у који треба ући достојанствено и са што мање грехова.
Прва недеља поста зове се Чиста, а последња је Недеља православља, док се до Васкрса, уз посебна правила, смјењују - Пречиста, Крстопоклона, Средопосна, Глува, Цветна и Страшна или Страдална недеља.
Према православном учењу, Велики пост нас учи покајању, праштању и правој молитви, а циљ је да се у миру и тишини дочека највећи хришћански празник Васкрс, јер је вера у Васкрсење основ хришћанства.
Велики или Часни пост, који је име добио према Часном крсту на којем је страдао Исус Христос, установљен је по узору на подвиг Спаситеља који је, после крштења на реци Јордану, отишао у пустињу и постио четрдесет дана и ноћи, након чега је изашао као победник из искушења која му је поставио Сотона. Пост није гладовање, ни запостављање трпезе, на којој у дане поста нема хране животињског порекла, већ је пре свега морални и етички чин и израз стварне љубави према Боги у Сину Божјем, који је својим страдањем и животом у вери успоставио вредности хришћанства.
Они који одлуче да испоштују правила поста, дужни су да једу посну храну, без меса и белог мрса, те да те дане проведу у молитви, праштању и покајању како би се припремили за причешће које је круна тог одрицања.
Пост у хришћанству не представља само одрицање од масне или мрсне хране, већ првенствено има духовну димензију - уздржавање од рђавих мисли, речи и дела, појачаној молитви, показивању милосрђа и чињењу добрих дела.
Пост представља и уздизање духа над телом, победу духовне стране над чулима и за хришћанина он представља припрему за обележавање и прославу празника.
Нема коментара:
Постави коментар