Две године од смрти патријарха Павла

Данас се навршава друга година од смрти патријарха српског Павла, који ће у историји српског народа остати упамћен по својим делима, скромности и животу који је у потпуности био посвећеном Јевандјељу.
Његово службовање на месту првог међу једнаким архијерејима, дуго готово две деценије, посебно је обележило ратне године на простору некадашње Југославије када је поручивао да су "сви људи деца Божја".
Остаће упамћено да се крајем 90-тих година ставио на чело неколико протестних маршева против Слободана Милошевића кога је СПЦ 2000. године, одбацивши традиционалну политичку неутралност, позвала да се повуче, а опозиционе странке да пронађу заједнички језик. Био је веома популаран у народу, који га је могао видети како пешачи од Калемегдана према Славији, или како се вози јавним превозом. "Чувајмо се од нељуди, али се још више чувајмо да и ми не постанемо нељуди", поручивао је патријарх Павле, али и саветовао "чувајте и непријатеље своје и молите се за њих јер не знају шта раде".
Патријарх Павле је осуђивао свако насиље и злочине, без обзира на то ко их је чинио, без обзира на то ком народу су чињени и којој вери. Устајао је врло рано, живео је у потпуности по Јевнадјељу и у складу с оним што је говорио. Није гледао телевизију, није слушао радио, нити је читао новине јер знао је да су прилике такве да ће оно што је важно и до њега доћи. Умео је све сам да поправи, било да су то ципеле или наочаре. Сам је кувао, шио и ниједан физички посао му није био ни стран ни тежак.
Узречица му је била "Бог те видео".
Противио се сваком луксузу, био је, кажу, штедљив, али никако шкрт. Прича се да је патријарх једном приликом испред Патријаршије видео пуно луксузних аутомобила упитао чији су. Када је добио одговор да су то возила његових владика патријарх је узвикнуо: "Бог те видео…. А чиме би се тек возили да се нису заветовали на скромност". Његова соба у Патријаршији била је до те мере скромна да је у потпуности подсећала на монашку келију.

Патријарх Павле преминуо је у сну, у 10.45 сати, у 95. години, на ВМА, где је од 13. новембра 2007. године био на лечењу. Као 44. српски патријар је изабран 1. децембра 1990. године као наследник патријарха Германа. По сопственој жељи сахрањен је у манастиру Раковица, у Београду