 |
| Прота Обрад Павловић |
 |
| Прота Обрад из млађих дана |
Дошли смо данас да се помолимо Господу Богу да душу нашег драгог крстоносног проте Обрада, пензионисаног пароха љубовијског, који је у ноћи између 23. и 24. септембра уснио са вером и надом у Господа, коме је верно и предано служио од далеке 1958.године па све до 1998. када је отишао у заслужену пензију.
Наш драги прота Обрад, рођен је у Сирдији, код Осечине у честитој и патријахалној српској породици, где је од малена задојен духом вере живе, и такав је остао до краја живота. 1953. године, у она тешка и смутна времена одлази у призренску богословију, онда када није било нимало лако бити ученик богословије. По завршетку исте и одслужењу војног рока, блажено почивши епископ шабачко-ваљевски господин доктор Симеон Станковић рукоположио га је у чин свештеника и поставио га је за привременог пароха, једне од најтежих и најврлетнијих парохија у епархији шабачко-ваљевској, у Горњој Трешњици. Ту је пуних 6. година свесно и предано обављао своју дужност патроха горњотрешњичког, а од 1964. године, одлуком блажено почившег епископа шабачко-ваљевског господина Јована, постављен је за пароха љубовијског, где је ревносно и предано служио Госпуду Исусу Христу Спаситељу нашем све до 1998. године. Био је дуго година члан епархијског Савета и Одбора епархије шабачко-ваљевске, а пуних 38. година је био Архијерејски Намесник Азбуковачки.
За време његовог активног парохијског рада, обновљена је читлучка црква, купљен је парохијски дом у Љубовији, саграђена палионица свећа, и радио је наш прота на уређену цркве љубовијске. Био је један од елитних свештеника Српске Православне Цркве. Веома омиљен међу бројним свештеницимаи међу вреницима. Наш драги прота неби био то што јестеда није имаодивну сапутницу попадију Веру, која му је помагала и сина Драгана, којима упућујемо изразе дубоког саучешћа у њиховом болу, збо смрти свима нама драгог проте Обрада.
За све што је урадио прота, нек му свеблаги Господ подари рајско насеље у наручју праотаца, Аврама, Исака и Јакова, у царству небеском, где нема ни туге ни бола, ни уздисаја, већ где је вечна радост свих оних који су Господа љубили живећи на земљи.
Говор другог љубовијског пароха,
протојереја-саврофора, Драгољуба Стефановића.
Опело вршио епископ шабачки господин Лаврентије са свештенством. Опело извршено у храму Преображења Господњег у Љубовији 25. септембра 2012. године.
